Mesar/kasap
Naziv ovog zanata potiče od turske reči ,,kasap” što označava ,,klanje” tj. ljude koji kolju stoku i prodaju meso. Mesar je morao da bude izuzetno vešt, ali i snažan kako bi oborio životinju. Mesar je morao i da poznaje delove tela kako bi mogao brzo i lako da odvoji pojedine komade mesa.
Madžundžija
Madžundžije su zanatlije koje su spremale ,,madžun”, koji je bio ujedno i lek i bombona. Madžun je grožđani slatki, gusti sirup ili med, ali i lekoviti napitak za jačanje imuniteta. Madžun se sprema od soka od grožđa koji nije podlegao alkoholnom vrenju. Šira ili sok od grožđa se pročisti pepelom i potom kuva dok ne postane gusta, lepljiva i slatka tečnost. Kuva se sve dok ne postane sladak kao med i njime se prelivaju krofne, filuju palačinke, stavlja se u ravaniju i druge kolače. Koristi se i kao lek koji poboljšava imunitet, ima puno gvožđa, pa se preporučuje kao antioksidant za jačanje krvi. Godine 1604. u Novom Pazaru pominje se jedan madžundžija u gradu.
Čohadžija
Čohadžije su krojile odevne predmete, haljine od čohe, a kasnije po njima vezli srmom ili svilenom bućmom. Iz čohadžijskog zanata kasnije su se posebno izdvojile srmadžije, majstori za vezenje srmom.
Sarač
Sarač je reč arapskog porekla i odnosi se na zanatlije koje su od prerađene kože izrađivali razne predmete, a pre svega sedla, remene, bičeve. U početku se vezivao za izradu konjske opreme, a kasnije su sarači izrađivali i torbe, tašne, kaiševe, novčanike… Izučavanje saračkog zanata, tj. šegrtovanje, trajalo je tri godine. Zanat je bio težak i blizak umetnosti. Kožu je trebalo oblikovati i ujednačiti boje na njoj. Potom se koža vezla srmom, a onda sekla ručno nožem, pa se uz pomoć šila prelazilo na šivenje. Koža se krojila posebno oštrim krivim nožem, raznim sečivima, linije na koži po kojim će se rezati i šiti iscrtavale su se zagrejanim metalnim alatom, a ivice su se obrađivale goveđim rebrom.
Kazaz
Kazaz je zanatlija koji izrađuje ukrase za starinska odela. Kazazi su proizvođači tekstilnih ukrasa, odeće – pozamanterije, izrađivali su sve vrste konaca, gajtana, svile, raznih kanapa. Kasnije su ljudi to koristili najviše u izradi narodne nošnje. Kazazi su za ukrašavanje odeće izrađivali i predmete od vune i svile, a kasnije i od pamuka. Izrađivali su ukrasne gajtane, kićanke, podveze, dugmad i slično.
