Треба ли следеће примере писати спојено или одвојено?
И те како или итекако?
И те, које служи за истицање, треба писати одвојено од како: и те како, а не итекако. Исто важи и за и те какав, и те каква, и те колики, и те колико итд.
Понекад или по некад?
Овај прилог треба писати састављено – понекад или понекада, а не по некад и по некада. Понекад(а) значи с времена на време, повремено, каткад.
Малопре или мало пре?
Прилог малопре – непосредно пре овог тренутка, малочас – треба писати спојено. Са предлозима овај прилог се пише одвојено: до малопре, од малопре…
Када је пре предлог, пише се одвојено – Дошао сам мало пре тебе. – Било је то мало пре свитања. – Научио је да чита мало пре поласка у школу.
После подне или послеподне?
Уколико је реч о одредби, пише се одвојено – Доћи ћемо после подне. Прилошки изрази именице подне са до, по, после, пре, пред пишу се одвојено: до подне, по подне, после подне, пре подне, пред подне.
Ако је реч о именичкој сложеници, пише се састављено – Било је то забавно послеподне. Исто важи и за пре подне и преподне и по подне и поподне.
На памет или напамет?
На памет и напамет није исто. Напамет (састављено) је прилог који значи учити наизуст, одједном, од речи до речи; на пример изрећи нешто без подсећања и читања; такође може значити и учење без разумевања.
У значењу “пасти на памет”, писаћемо одвојено – на памет.
У реду или уреду?
Пише се у реду. У је предлог са локативом, а реду је именица ред у локативу. Ово је предлошко-падежна конструкција у+локатив. Уреду би био датив именице уред али она није уобичајена у српском језику.
До виђења или довиђења?
Традиционално одјављивање, односно поздрављање при одласку, растанку правилно се пише састављено – довиђења. Примери – до слушања, до гледања – које често можемо чути у радијским и телевизијским емисијама „креације” су релативно новијег датума, које нису у духу нашег језика.
Засад или за сада?
Прилошки спојеви за+кад(а), за+онда и за+тада пишу се увек одвојено, јер имају значење временске намене: за које време, за који моменат. Са друге стране, за и сад(а) могу се писати или одвојено или спојено, у зависности од значења:
1. спојено када засад(а) значи у ово време, у овом тренутку, овог часа, сад: Засад(а) се добро сналазимо;
2. одвојено када је наглашена временска намена, у смислу за овај моменат, за извесно време: Нешто за сад(а), а нешто за касније.
Откад или одкад?
Откад, откада и од када су прилози у значењу – од ког времена, колико дуго. Спојеви предлога од и до с предлозима кад(а), сад(а), тад(а) и онда могу се писати на следеће начине: докад, до када и докада; досад, до сада и досада; дотад, до тада и дотада; до онда и доонда; откад, од када и откада; одсад, од сада и одсада; отад, од тада и отада; од онда и одонда. Дакле, у наведеном случају, правилно је писати откад (поред од када и откада), а не одкад.
Дабогда или да бог да?
Пише се дабогда. Спојено дабогда је прилог за изрицање жеље и проклињања: Дабогда ти жена родила стоногу па цео живот радио за патике.
Од овога треба разликовати употребу везника да, именице бог или Бог и глагола дати, да у дословном значењу: молимо се да Бог да свима здравља и среће.
Опанак, Писменица
