Ретко је говорио за медије, а и када је то чинио није причао о свом приватном животу, већ је користио прилику да јасном поентом упути на ствари које не ваљају у нашем друштву и на оно што је до нас да чинимо како бисмо били бољи и срећнији. Многе је одушевио речима о давању и врлини као таквој, које су подстакле многе у Србији.
Објашњавајући потребу да другима дамо, имао је занимљиво опажање: “Све се опет своди на лично задовољство. Ако мало рашчланимо ту ствар, видимо да дајемо јер се ми добро осећамо. Тако да то има и једну ману, флеку, у смислу да би требало кад лева рука даје, да десна не зна, да смо несвесни, да нам то није важно.
Просто дајемо од срца и не мислећи о томе ни колико ни шта, али у суштини, човек је такво биће, и нека је… дајемо из тог осећаја задовољства. Осећам се као добар човек што сам неком помогао, што сам неком дао неку кинту, што сам помогао некој баки да понесе неке ствари са пијаце… то је у ствари због тог личног осећаја који нама прија. Али добро, нека је тако”, рекао је о давању Глоговац.
Мудрости којима нас је подстицао да будемо бољи као друштво: Небојша Глоговац о врлина давања
