У првих девет месеци 2021. године евидентирано је 3.718 нових пријава насиља у породици, што је приближно исти број као и прошле године у истом периоду. Највећи број жртава насиља биле су особе женског пола, које су углавном изложене физичком насиљу од стране садашњих или бивших партнера“, каже на почетку интервјуа за Курир Наташа Станисављевић, градска секретарка за социјалну заштиту.
– Овом проблему последњих неколико година наше друштво и институције посвећују пуно пажње и наш одговор је јасан – то је нулта толеранција према било ком облику насиља.
Како да променимо уврежено мишљење да насиље није приватна ствар, већ друштвени проблем?
– Тежимо превенцији насиља и подизању свести жена да је насиље недопустиво, да представља озбиљан облик кршења људских права и да постоје механизми помоћи. Подизање свести међу женама добија посебан облик пружања подршке и заштите женама које припадају угроженим категоријама, као што су жене на селу, Ромкиње, жене ниског образовања, жене са инвалидитетом, жене мигранти или избеглице. Веома је важно да сви схватимо да насиље није приватна ствар, да шамар није љубав, ми настојимо да охрабримо жене да пријављују насиље, да знају да нису саме, свако од нас ко има сазнања да се негде насиље дешава то мора и да пријави, јер тако некоме можемо да спасемо живот! Такође, посебно смо поносни на програм превенције насиља над женама који се спроводи у Градском центру за социјални рад. То је групни програм намењен женама које желе да се информишу о партнерском насиљу, стекну одређена знања за препознавање насиља, оснаже се у циљу изласка и реаговања на насиље.
Жене које су трпеле насиље имају право на финансијску помоћ. О чему је конкретно реч?
– Током протеклих година уточиште од насилника у сигурној кући потражиле су жене различитог нивоа образовања, од оних које имају само основну школу до жена које су магистри и доктори наука. Оне имају право на још једну шансу, а то је могуће уколико се финансијски осамостале. Управо је и услуга Прихватилишта за жене и децу жртве насиља у породици усмерена на успостављање осећаја сигурности као основе за даљи напредак и оснаживање жена жртава насиља у породици, ради подизања њихове способности за безбедан живот и укључивање у заједницу. Већина жена била је економски зависна од насилника или злостављача, и то је често један од највећих проблема, због чега су и трпеле насиље толико година. Због тога смо и омогућили сталну месечну новчану помоћ за лица према којима је извршено насиље у породици. Новчану помоћ је у првих десет месеци ове године месечно користило 18 жена.
Нажалост, насиље према старијим особама такође је један од горућих проблема. Истраживања показују да је чак 19 одсто старијих особа доживело неку врсту насиља.
– На евиденцији Градског центра за социјални рад у Београду у првих десет месеци ове године налази се 1.126 старијих суграђана који су жртве породичног насиља, најчешће физичког. Злостављање старијих особа дешава се чешће него што мислимо и о томе се не говори, то је најбоље чувана породична тајна. Злостављање се може догодити било коме, у било којој породици или односу. Старије особе представљају специфичну и рањиву групу и често су потенцијалне жртве насиља. Важно је да оне имају приступ информацијама на основу којих могу да доносе одлуке и да имају на уму расположиве врсте помоћи у заједници, укључујући подршку и помоћ чланова породице и пријатеља.
Интервју је објављен у склопу пројекта који подржава Секретаријат за социјалну заштиту Града Београда.
