Религија дрвећа и биљака код старих Срба била је веома развијена. Срби нису били изузетак у односу на друге народе, али је од значаја то да се много тога сачувало до данашњих дана кроз православно хришћанство, пре свега Бадњак и Запис.
Бор
Бор је изразито сеновито дрво ако је сам изникао на гробу или у близини. Ако је бор намерно посађен на неком знаменитом месту, или га је посадила нека важна личност (краљ), онда постаје значајан и ту се окупља народ.
Божур
По једној српској причи, божур је прво имао цвет беле боје, али је на Kосову од крви српских јунака добио црвену боју и раширио се по Србији.
Босиљак
Босиљак прати сваког Србина кроз све озбиљније прилике у животу од рођења до смрти. Босиљак је Божји цвет и прво се у башти посади он, па тек друго цвеће. На Богојављење, у воду која се ујутру доноси са извора, стави се босиљак, па се истом сви укућани запоје. Освештаном водом свештеник кропи вернике и благосиља уз помоћ босиока. У води у коју је потопљен босиљак купа се породиља после порођаја, као и новорођенче до 40 дана.
О Божићу се извор са којег се пије вода кити босиљком. Стари Срби и Српкиње кад иду у цркву носе струк босиљка и стављају га поред иконе.
Два дана у години су посвећени босиљку: Свети Макивеј и јесењи Kрстовдан. Тада се босиљак освећује у цркви и чува за религијске потребе и за лек. „Душа му на босиљак мирише” каже се за доброг и верујућег човека.
Бреза
Срби су од грана брезе правили метле. Бреза је проклето дрво јер су Спаситеља шибали брезовим гранама. Од суве коре брезе се праве бакље (лиле) које се пале на Ивањдан или Петровдан.Из дебљег дрвета брезе се у рано пролеће точи сок који се пије уместо воде.
Брекиња
Срби верују да је Исус Христ разапет на крсту од брекињиног дрвета. Брекињино дрво се сматра проклетим па се плодови не једу свежи, а само дрво се не сече, нити на ватру ставља. Kо би одсекао брекињу разболео би се, или укочио, или напрасно умро. Ако се нека грана сама одломи, од тог дрвета се праве јармови, или чунови за разбој.
Бршљан
Бршљан је дрво љубави до смрти, јер се обавија око другог дрвета које се на крају осуши. Гранчице бршљена се стављају у венчиће које праве девојке. На Божић се бршљаном кити кућа, јер тада има плодове и лишће. Бршљан се користи у народној медицини.
