Uricanje je najopasnije kad je zao pogled propraćen rečima divljenja i čuđenja…
Narodna verovanja protiv uroka…
Tada, veruje se, pomažu molitva i reči. Pročitajte šta nas, po narodnom verovanju, štiti od uroka.
1. Urokljive oči
Verovalo se da je svesno uricanje retko i tako nešto mogli su da učine samo izuzetno loši, zli ljudi. Urokljivac najčešće nije ni bio svestan zla koje nanosi. Zle oči mogao je dobiti samim rođenjem, ali i kasnije, sticajem nesrećnih okolnosti.
2. Pu, pu, pu
Zaštita se sastojala u sprečavanju uroka. Uobičajeno je bilo pljunuti na moguću žrtvu, ali često nije bilo potrebno. Neko od prisutnih mogao je pljunuti tri puta ili pak pljunuti preko ramena i na taj način sprečiti moguću nesreću.
3. Čarape različite boje
U nekim krajevima Srbije običaj je da se maloj deci obuvaju čarape različite boje ili su im roditelji jednu čarapu obuvali kako treba, a drugu naopako. Pretpostavljalo se da će prvi pogled zlih pasti upravo na njih, pa će dete tako biti pošteđeno tog prvog, najopasnijeg udara.
4. Da te bog sačuva
Moć uricanja pripisivala se fizički ili psihičkim defektnim ljudima koji, po prirodi stvari, zavide normalnima i zdravima. Na takvo shvatanje ukazuje i narodna izreka: Da te bog čuva ćosava čoveka i brkate žene.
5. Mašala
Kada bez razmišljanja i zle namere izazove opasnost od uroka, mogući urokljivac izgovara reči “da nije uroka” i “ne budi uroka”. U Bosni i Hercegovini i muslimani i pravoslavci protiv uroka koriste reč mašala.
