Европа је континент који обухвата разноликост култура, језика и писмених традиција. Док се латинично писмо користи у већини европских земаља, постоје и они народи који су сачували своје традиционалне алфабете.
Различита писма одражавају богатство и разноликост европске културне баштине.
Грчки алфабет
У Грчкој се користи један од најстаријих писама у Европи – грчки алфабет. Овај алфабет користи се не само у Грчкој већ и на Кипру и код мањих грчких заједница широм света. Грчки алфабет има своје корене у античкој Грчкој и остао је важан део културе и образовања.
2. Руска ћирилица
Русија, као највећа европска земља, користи ћириличко писмо. Ћирилица је основа за руски језик и многе друге језике у бившим совјетским републикама. Ово писмо се одликује својим карактеристичним словима и даје руском језику препознатљив изглед.
3. Белоруска ћирилица
Разликује се од руске само у једном слову.
4. Бугарска ћирилица
Бугарски језик такође користи ћириличко писмо, мада је у прошлости користио глагољицу. Ово писмо игра кључну улогу у очувању бугарске језичке и културне баштине. Захваљујући уласку Бугарске у Европску унију, ћирилица је постала треће званично писмо Европске уније поред латинице и грчког алфабета.
5. Грузинскo писмо
Грузија користи свој јединствени писмени систем, грузинско писмо, разликује се од било ког другог алфабета у Европи. Има препознатљиве знакове и дугу историју у грузинској култури.
6. Јерменско писмо
Јерменија такође има свој јединствени алфабет, познат као јерменско писмо. Ово писмо има своје корене у старим вековима и игра важну улогу у очувању јерменског језика и идентитета.
Србија, Македонија, Црна Гора и Украјинa користе и ћирилицу и латиницу.
7. Српска ћирилица
У Републици Србији у службеној употреби су српски језик и ћириличко писмо.
Службена употреба других језика и писама уређује се законом, на основу Устава. Ћириличко писмо игра изузетно важну улогу у српској култури и идентитету.
Употреба ћириличког писма у Србији је посебно видљива у званичним документима, образовању, медијима и на многим јавним местима. Ћириличко писмо има посебан културни и историјски значај у Србији. Она се сматра везом са словенском и српском традицијом, а многи културни споменици, књиге и уметничка дела написани су ћирилицом.
8. Црногорско званично писмо
У основним школама у Црној Гори деца прво уче ћирилицу. У црногорско писмо званично су уведена два нова слова. Објашњење је да се у народном говору у Црној Гори та два слова (гласа) упоребљавају од давнина те су због тога и званично уведена у црногорско писмо.
Међутим, у земљи Његоша све више се користи латиница.
9. Македонско писмо
У Македонији се користи и латиница и ћирилица као званични писмени системи. Оба писма имају једнак статус и користе се у јавним институцијама, школама, медијима и другим званичним документима. Ова двојезичност је резултат политичких и језичких фактора у Македонији, где се ћирилица традиционално користила, али је латинично писмо такође постало свеприсутно током времена, нарочито у комуникацији са иностранством и на интернету.
Грађани Македоније обично имају слободу избора када је реч о томе које ће писмо користити у свакодневној комуникацији, и многи људи се ослањају на оба писма у зависности од ситуације или личних преференција.
Македонска ћирилица
10. Украјинско писмо
У Украјини се званично користи ћириличко писмо. Ћирилица је службено писмо и доминантно се користи у јавним институцијама, школама, медијима и другим званичним документима. Украјинска ћирилица има неколико специфичних слова која се разликују од руске ћирилице, јер рефлектују звуке и фонеме карактеристичне за украјински језик.
Када је реч о писменој реформи у Украјини, постојале су дискусије и различити ставови у вези са могућим преласком на латиничко писмо, како би се што више диференцирали у односу на руски језик.
Писмена реформа је била предмет дебата и разматрања у украјинском парламенту, али није дошло до значајних промена у вези са званичним писмом.
11. Казашко писмо
У Казахстану се користе три писма казашка ћирилица, латиница и арапско писмо.
Влада Казахстана одлучила је да та земља до 2025. потпуно промени државно писмо са ћирилице на латиницу, како би побегла од совјетског наслеђа.
Свако од ових писма има своје јединствене карактеристике и доприноси разноликости европске културне баштине. Иако латиничко писмо доминира у многим деловима Европе, очување и употреба традиционалних алфабета чува богатство језичке и културне разноликости континента.
