Napuštene srpske kuće u selima “na izdisaju” u pirotskom kraju, naročito u onima koja su bliže istočnom kraku Koridora 10, sve su zanimljivije za strance. Za nekoliko hiljada evra može se kupiti kuća sa pristojnom okućnicom i devičanski čistom zemljom koja se decenijama ne obrađuje.
To je još pre šest godina pokazao Majkl Mihael (41) iz Francuske, poreklom sa Gvineje, kada je pazario staru kuću u Činiglavcima. Ne može se reći da vlada jagma među strancima za dotrajalim zgradama, ali je od tada prodato nekoliko kuća u selima poput Činiglavaca, a poslednji pazar je obavljen u selu Srećkovac, s desne strane Koridora 10, tačno preko puta Činiglavaca, gde su pazarile dve turske porodice.
Među onima koje interesuju stare kuće su i Bugari, naročito oni čiji su preci iz ovih krajeva.
Evo šta ih je motivisalo da kupuju baš srpske kuće:
– Ova sela i kuće im dođu usput, iz Nemačke, Francuske i drugih zapadnoevropskih država, kada se vraćaju prema otadžbini. Kažu da im je dovoljno da imaju svoj dom, da se odmore pre nego što nastavlje ka Turskoj. Kuća se zaista može kupiti za novac koji njima ne predstavlja nikakav problem. Izdvoje jednu do dve mesečne plate i eto im imanja, kaže za „Novosti“ Rade Dinić, iz sela Činiglavci.
Sveta Jonić, iz Srećkovca, kaže da su naša sela na izdisaju, da nema ljudi i da nije penzionera koji se ipak posle radnog veka vraćaju na očevinu, do sada bi potpuno opustela: – Selo bez ljudi odumire. Bolje je da ima naroda, makar bio i iz inostranstva, nego da nema žive duše. Naša zemlja je čista i nezagađena. Ne verujem da će ove dve porodice iz Turske da se bave poljoprivredom, ali ako ima ljudi biće bolje i nama, kaže Jonić.
Cene kuća i njiva gotovo da su mizerno jeftine. U planinskim selima koštaju iznenađujuće malo, dok je u Vojvodini je situacija malo bolja:
Pomenuta sela su duž trase Koridora 10. Ima puno starih i napuštenih kuća, jer se nakon smrti vlasnika potomci uglavnom vide samo na ostavinskoj raspravi i tada se po pravilu zakrve.
Cenu imanja poslednjih godina malo je podigla eksproprijacija, a pre toga nekoliko hektara njiva i kuća mogli su se pazariti u vrh glave za 2.000 evra, dok je u planinskim selima još jeftinije.
Samo prošle godine se u u okolinu Kraljeva i Kruševca doselilo 37 ruskih porodica. U selima posebno tog kraja, iz kojih su Srbi godinama bežali, prema podacima Udruženja rusko-srpske ekonomske saradnje, pre godinu dana bilo je ukupno 82 ruske porodice.
Najveće iznenađenje je ipak bio dolazak Arapa i to u Bačku –
Tada smo saznali da su i u prosperitetnoj Vojvodini na prodaju pusti salaši, kuće i okućnice. Do septembra prošle godine državljani Emirata pazarili su četrnaest domaćinstava u okolini Apatina i Sombora. Žele, kako su rekli u agenciji koja im je prodala kuće, da dođu na mesec-dva i uživaju u sopstvenom zelenom travnjaku i voćnjaku koji mogu da kupe za relativno mali novac.
Kuća i okućnica za 2.000 evra na jugoistoku Srbije, ili za 20.000 u Bačkoj, koliko ih plaćaju kupci iz inostranstva, slika su i prilika pre svega demografske situacije u Srbiji, odnosno odumiranja srpskog sela. Brojimo oko 50.000 potpuno napuštenih kuća i oko 145.000 onih u kojima trenutno niko ne živi. Najnoviji popis iz 2011. godine pokazao je da se za deceniju, između dva popisa, seosko stanovništvo smanjilo za oko 311.000 žitelja, odnosno za 10,9 odsto. Prvi put se broj stanovnika srpskih sela spustio ispod tri miliona. Istovremeno od 4.600 sela, svako četvrto, njih oko 1.200, na putu je nestajanja, jer u 986 sela ima manje od po 100 stanovnika.
A evo i šta kažu starosedeoci o njihovim novim komšijama –
Po svemu sudeći, napuštenih kuća će biti još. Prema najnovijim rezultatima istraživanja Crvenog krsta Srbije u Srbiji 56 odsto stanovništva živi u gradovima. Ta brojka će se, kažu, uvećavati i to u skladu sa procenom da će u svetu do 2050. godine dve trećine svetske populacije živeti u gradovima.
Zato i ne čudi kada oni koji su dobili strance za komšije na kraju kažu:
„Samo neka neko dođe, da nam selo oživi“.
Izvor: Novosti/Južni Banat
