Golubinačke mačkare biće aktuelna tema i ove zime, jer se ove godine ova tradicionalna manifestacija održava od 25. – 26. februara.
Mačkare su preko 200 godina star običaj koji se poštuje u ovom živopisnom sremskom selu. Verovatno je preuzet iz dalmatinskih Maškara, a odlikuju ga magijsko-ritualne igre slovenskih plemena iz predhrišćanskog doba.
Maškare padaju u vreme početka velikog Uskršnjeg posta, te se njima simbolizuje plodnost, novi vegetativni ciklus i početak rađanja, ali najvažnija uloga je da se ljudi zabave.
Golubunčani izradu maski čuvaju u najstrožoj tajnosti. Postoje dve vrste maski:
Ružne maske kojima se mačkare nagrđuju najčešće karikiraju mladu i mladoženju, ali u izokrenutim ulogama, i tako idu u povorkama ulicama sela, ulaze u kuće domaćina koji ih časte vinom, kulenom, kobasicama, krofnama i pihtijama; Lepe mačkare su nastale po ugledu na maske poznatih svetskih karnevala. One devojke koje ne učestvuju u „mačkarenju“, običaj je da se štipkaju.
Evo kakve vas novine i zgode očekuju na ovogodišnjoj Mačkaradi u Golubincima:
25. 02. počinje maskembal u Sportskoj hali Golubinci sa početkom u 19 časova. Idućeg dana, 26. februara vas očekuje veliki karneval na ulicama Golubinaca sa početkom u 14 časova. Organizatori pozivaju na zajedničko učešće svih koji su zainteresovani da posete ovaj događaj i učestvuju donošenjem svojih proizvoda i rukotvorina, kako bi Golubincima vratili stari sjaj i zajedno očuvali tradiciju staru dva veka. Tu je i čuveno pokladno jahanje koje se organizuje poslednjeg dana manifestacije.
Posetioci će biti u prilici i da…
… probaju neka od najlepših jela i poslastica ovog sremskog kraja kao što su PI’TIJE, KROFNE, SALAJE, KOLAČI NA K’URZOVINI, KOBASICE, a tu je i kuvano vino sremskih vinograda.
Golubinci su jedno od najživopisnijih sela sa ovih prostora, s toga nemojte zaboraviti da OBAVEZNO obiđete ove jedinstvene znamenitosti:
Bićete u prilici da vam meštani ispričaju čuvene priče o tome kako su Golubinci dobili ime i o poreklu sela starom još iz rimskog doba. Tu je i jedinstvena Lepšanovića kotobanja iz 1876. godine koja je zbog svoje ornamentike i lepote, jedinstvenog načina gradnje, stavljena pod zaštitu države i evropske kulturne baštine, te ima status spomenika kulture od velikog značaja.
Čuveni dvorac Šlos najznačajniji je spomenik kulture ne samo u Golubincima već, možda i u čitavom Sremu. Za njega se vezuju brojne legende…
U njemu je jedno vreme boravio i naš čuveni vožd Karađorđe. A vezan je i za jednu priču o čuvenom Betovenu koji je svoju ljubav izgubio baš zbog dvorca Šlos. Ovu neverovatnu priču o Betovenovoj nesrećnoj ljubavi u Golubincima možete pročitati OVDE.
Hram Svetog oca Nikolaja bio je čuven po izvoru lekovite vode na čijem mestu se danas nalazi bunar, pošto se izvor povukao.
Tu je i Ulica Prkosa…
… jedinstvena po tome što su Sremci u ovoj ulici kućama dali na volju da idu kako one hoće, bez šora i reda. Svaka kuća je okrenuta na drugu stranu i prkosi i onoj ispred i onoj iza sebe. I tako je ono sremačko “sad neću ni kako ja hoću” u ovoj ulici došlo do punog izražaja.
Čuvena je i etno kuća “Nostalgija” napravljena od naboja pre oko 200 godina. Može da ugosti stortinak ljudi i u njoj se služe prava starinska jela uz druženje i neprevaziđenu pesmu i svirku golubinačkih Roma.
Pošto se Golubinci geografski nalaze na pola puta između Svinjskog i Vinskog Srema, ovaj potez od Stare Pazove pa do Rume, dobio je naziv Ruzmarinski Srem. Zato se Golubinčani se trude da ga zasade u svakoj kući kao poznati simbol vernosti.
Izvor: topsrbija
Foto: Fejsbuk/Golubiinačke mačkare
