Najsrpskiji grad u Rusiji – Kjahta odn. Trojicko Savsk
Na istoku dalekog Sibira, na samoj granici Rusije i Mongolije, leži gradić Kjahta koji je nekada nosio naziv Trojicko Savsk. On je poznat i kao najsrpskiji grad u Rusiji, prema rečima sveštenika Olega Matvejeva za Sputnjik.
Grad je osnovao Srbin Sava Vladislavić Raguzinski, a do 1934. godine grad se zvao Trojicko Savsk. Naime, Vladislavić mu je ime dao po Svetom Savi, kog u Rusiji zovu Sveti Sava Srpski.
Posle 1934. godine grad dobija ime Kjahta, jer u sovjetsko doba ništa što je imalo veze sa religijom nije bilo poželjno i zato je ime Save Srpskog kao velikog duhovnika uklonjeno iz istorije. Savu Raguzinskog su ostavili i on je zasenio Svetog Savu do te mere da su zaboravili na njega.
“Od Petra Prvog Sava Vladislavić dobio je zadatak da najzad reši pogranično pitanje sa Kinom. To je dugo godina bilo složeno pitanje. Sava je došao u taj daleki kutak Ruske imperije, dugo je pregovarao sa Kinezima i sklopljena su dva sporazuma — Kjahtinski i Burinski. Od tada je uspostavljena granica i stoji na istom mestu do danas, zahvaljujući Savi Raguzinskom. A udareni su i temelji trgovine između Rusije i Kine”, objašnjava ruski sveštenik.
Trojicko Savsk je, navodi on, nazvan u čast crkve čiji su temelji postavljeni prilikom osnivanja grada, tj. po Crkvi Svetog Save nazvan je i grad. U Trojicko Savsku se trgovalo čajem i grad je za vreme Save Vladisavljevića Raguzinskog bio veoma bogat.
Приграничная Кяхта меняет облик https://t.co/HvSSxWWyv1 pic.twitter.com/3CEfAaFw8Z
— Илья Кошлюнов (@ilya_bur) May 23, 2017
Matvejev kaže da sada u hramu gde služi ima „srpski kutak“ — dve ikone Svetog Save, jedna sa moštima, a da je sa prethodnog puta u Srbiju doneo ikone Vasilija Ostroškog i Nikolaja Srpskog Velimirovića.
Otac Oleg dodaje da je Sava Vladislavić zadužio Rusiju i time što joj je poklonio — Puškinovog dedu. To je, kaže, zanimljiva priča o kojoj čak i Rusi malo znaju.
“Kada je na pijaci u Istambulu mladi Sava kupio tri arapska dečaka, dovezao ih je u Rusiju i jednog je poklonio Petru. To je bio Puškinov pradeda, rob Hanibal, Petar Petrovič. Tako zahvaljujući tom velikom Srbinu Rusija ima Puškina”, podseća otac Oleg.
Govoreći o tome kako se danas živi u Kjahti, Matvejev kaže da ima sve više turista, iz Kine, Mongolije, Evrope. Planira se ozbiljna međunarodna turistička maršruta, čajna maršruta sa centralnom tačkom Kjahtom. Grade dobre puteve do glavnog grada Burjatije Ulan Udea, zatim preko Mongolije do Kine.
Danas je u Burjatiji 26 odsto Burjata, 60 i nešto odsto je Rusa, a ostali su Ukrajinci, Belorusi, Tatari…
U Burjatiji ima i staroveraca, koji su takođe pravoslavci, ali se razlikuju po obredu, navodi sveštenik, kome, dodaje, majka ima staroveračke korene.
“Razlika je u obredu, oni se krste samo sa dva prsta. Ali dva plus tri ili tri plus dva, svejedno je pet. Ipak je Bog u trojstvu”, primećuje.
Otac Oleg inače u Srbiji promoviše svoju knjigu putopisa. Naime, već nekoliko godina on putuje biciklom do ruskih pravoslavnih mesta u svetu. Tako je išao od Pekinga do Harbina, pa od Burjatije do pravoslavne crkve u glavnom gradu Mongolije Ulan Batoru, vozio je po Svetoj zemlji, Svetoj Gori. Hteo je i da prođe biciklom 400 kilometara od Sofije do Beograda, ali mu, kaže, Srbi nisu dali, pa je prešao „samo 200 kilometara“.
(Sputnjik Srbija,Lj. Milinčić, T. Trikić/Kurir)
