Da je naša istorija još uvek dovoljno neistražena svedoči i činjenica o tumačenju ličnosti Kraljevića Marka. Njemu se često pritupa sa dve tačke gledišta- negatine, kao turskom vazalu i izdajniku, i neumereno pozitivne- kao srpskom superheroju.
Istina je da je Marko Kraljević bio vitez koji je u svoje vreme uvažavao veliko poštovanje svojih savremenika, kaže za Novosti arheolog Marko Aleksić.
Marko Kraljević je ne samo nacionalni heroj Srba, već i svih Južnih Slovena, a u epskim pesmama, slobodno se može reći, nema slavnijeg junaka.
-Kada se pomene Marko Kraljević, najčešće se odmah doda da je on bio turski vazal i marginalna ličnost. Ali, kako kaže Aleksić, istina je potpuno drugačija. Prvi pouzdani podatak o njemu potiče iz 1361. godine kada je bio na čelu poslanstva srpskog carstva na pregovorima u Dubrovniku. Od tada, pa sve do svoje smrti 1395. godine, on je sve vreme bio u vrhu vlasti i među onim ljudima koji su vodili srpski narod u dramatičnim istorijskim okolnostima.
U svojoj knjizi, Aleksić navodi i da Marko Kraljević nije postao turski vazal posle Maričke bitke i da je najveći deo svoje samostalne vladavine proveo u borbi da im se odupre.
Naime, postao je vazal tek kada su svi njegovi hrišćanski susedi ili nestali sa istorijske scene, ili su već i sami postali turski vazali. Iako su u tim teškim vremenima mnogi odlazili iz Srbije u izbeglištvo, uključujući i njegovu rođenu braću, Marko Kraljević je ostao uz srpski narod i bio je poslednji srpski vladar, koji se održao u ovim krajevima.
Marko Kraljević je bio vojnik, vitez, plemić, ali i neko ko je veoma mnogo bio vezan za svoju porodicu. Odrastao je u vojničkoj porodici, koja je svoj uspeh dugovala, pre svega svojim vojnim veštinama. Njegov otac Vukašin je bio izuzetno ambiciozan, što je ostavilo dubok trag i na Marka. Tako je Marko prvi deo svoga života, mladost i svoja dva prva braka proveo u senci svog ambicioznog oca, Vukašina Mrnjavčevića.
Ponašanje Marka Kraljevića iz vremena kada je bio samostalni vladar pokazuje da se zapravo veoma razlikovao od svog oca. Vukašin je koristio svaku priliku da osvoji novi komad vlasti, sve dok konačno nije izrastao u najmoćniju ličnost u carstvu.
Uprkos tome što se od samog početka svoje vladavine suočio sa osvetom ostale srpske vlastele, kao i drugim teškoćama, Marko se sve vreme trudio da održi dobre odnose sa ostalim hrišćanima. Nije bio osvetoljubiv, već je pružao pomoć i pokazivao razumevanje. Tako je, kada ga je napustila njegova žena Jelena i pobegla najpre u Crnu Goru, a zatim kod svog brata Tome u grad Janjinu, ipak dozvolio Tomi da njegove posede, koje je imao u Markovoj državi priloži manastiru u ime svoje tek preminule kćerke.
Ovim postupkom Marko je pokazao svoju vitešku stranu, i uprkos ženinom neverstvu, razume roditeljsku tugu njenog brata.
Ovakvim i sličnim postupcima, Marko je obezbedio veliko poštovanje njegovih savremenika, koji su pamtili i prepričavali njegove reči i postupke.
Marko Kraljević je izgubio život na današnji dan, 17. maja 1395. godine u bici na Rovinama.
