Čini se da je danas mladima glavni cilj da završe fakultet i pobegnu iz zemlje. O zanatima, ukoliko nisu nasleđeni od roditelja, pa čak ni tad, gotovo niko ne misli. Svedoci smo da se mnogi stari, lepi i korisni zanati uveliko gase, a zanatske radnjice ostaju kao oronulo svedočanstvo jednog minulog vremena.
Međutim, mladi Miloš Ignjatović iz Loznice odlučio je da ne ide na “visoke škole”, već da postane sam svoj gazda, kao zanatlija obućar.
I dok njegovi vršnjaci novac i dalje uzimaju od roditelja, Miloš od svog zanata sasvim lepo zarađuje.
U srednjoj čkoli, Miloš je stekao diplomu elektromehaničara računara, međutim, odustao je od fakulteta. Naporedo sa školom, Miloš je pohađao i obućarski zanat, koji mu je bač ičao od ruke.
Danas je najmlađi samostalni obućar u lozničkom kraju, možda i u Srbiji, a radi svakog dana sem nedelje i stekao je dosta mušterija.
I zbog toga se uopšte ne kaje!
– Poslušao sam savet roditelja da bez obzira na to hoću li nastaviti školovanje i steći fakultetsku diplomu savladam neki zanat, jer nijedan zanatlija nije ostao gladan. Zavoleo sam i vrlo brzo savladao ovaj posao, pa da sam odlučio da otvorim obućarsku radnju. Porodični prijatelj, obućar Jeremić, koji me je naučio zanatu, pozajmio mi je jednu mašinu i već duže od godinu i po dana radim sam. Veoma sam zadovoljan i uopšte se ne kajem što sam postao obućar – kaže Miloš.
Nikada nije besposlen, posao nije težak, a popravke su raznovrsne. Sređuje odvaljene ili odlepljene đonove, polomljene štikle, a ljudi u besparici radije popravljaju staru nego što kupuju novu obuću, pa donose sve, od patika do zimskih čizama.
San mu je da otvori fabriku
– Prvi put se većina iznenadi što je obućar tako mlad, bude i i nepoverljivih, pitaju kako li ću to sve uraditi, ali mi je to izazov da posao uradim što bolje. Potvrda da sam dobro radio je kada dođu ponovo. Želim da napredujem, pa kad imam vremena, surfujem po internetu i tražim nove načine i metode kako se neke stvari mogu brže, jednostavnije i kvalitetnije uraditi. Cilj mi je da jednoga dana ovladam i tehnikom pravljenja cipela i onda nabavim odgovarajuće mašine. Znam da zanati odumiru, ali verujem da u ovom poslu ima perspektive, uz uvođenje nekih inovacija, i tome težim – kaže mladi obućar.
Bez obzira na to čime se neko bavio, ako želi da ima uspeha u poslu, mora se tome ozbiljno posvetiti i mnogo raditi, kaže Miloš, koji se trudi da usluga bude efikasna, a cene pristupačne mušterijama. Voli što je sam svoj gazda i što, za razliku od većine vršnjaka, može da radi i sasvim lepo zarađuje.
(Kurir)
