‚‚Ko sam ja?”– upita mladić Starca.‚‚Ti si ono što ti misliš.” – odgovori Starac. – ,,Objasniću ti jednom pričom.”
‚‚Jednog dana, pored gradskih zidina, u sumrak su se mogle videti dve osobe koje se grle.
-To su tata i mama – misli nevino dete.
-To su ljubavnici – misli čovek pokvarene mašte.
-To su dvoje prijatelja koji se nisu videli dugi niz godina – misli čovek koji živi sam.
-To su dvoje trgovca koji su sklopili dobar posao – misli čovek pohlepan za novcem.
-To je otac koji grli sina koji se vratio iz rata – misli žena nežne duše.
-To je kćerka koja grli svoga oca koji se vratio s puta – misli čovek ožalošćen zbog smrti svoje kćeri.
-To su zaljubljeni – misli devojka koja sanja o ljubavi.
-To su dvoje koji se bore na smrt – mislli ubica.
-Ko zna zašto se grle? – misli uskogrudi čovek.
-Kako je lepo vidjeti dvije osobe koje se grle – misli čovek Božji.“
‚‚Svako misli,” – zaključi Starac – ‚‚zavisno od toga šta je sam. Pronikni u svoje misli: ti možeš reći puno više o tome ko si nego tvoj učitelj.”
