Kada im se u životu dešavaju loše stvari i nikako da sve krene na bolje, ljudi veruju da je na njih neko bacio kletvu ili ih urekao. Tu su i mnoge metode “skidanja” tih uroka i kletvi, za koje se mnogi obraćaju raznim šarlatanima, ali zapravo ništa vam ne može pomoći da se zaštitite od svega negativnog sem molitve. Vernici znaju da je odlazak kod vidovnjaka jedan od strašnih grehova. Ako ste jedan od njih, okanite se bapskih priča i molite se kada osetite potrebu za tim. A ovako treba da molite!
“Gospode Isuse Hriste, sine Božji, pomiluj me grešnog/-u” – reči su Isusove molitve. Ovo je najkraća molitva koja postoji, ali monasi i sveštena lica tvrde da je toliko moćna da sa iskrenom verom može da pomera planine!
Ili u kraćem obliku:
GOSPODE, ISUSE HRISTE, POMILUJ ME!
Isusova molitva je najvažnija molitva svakog pravoslavnog hrišćanina. Ona po crkvenim pravilima može da zameni sve druge. Budući osvećena samim imenom Hrista Boga, ona u naše srce nizvodi božansku blagodat i unosi neiskazani duševni mir kada se učestalo ponavlja. Mnogi pravoslavni hrišćani toliko su se navikli na ovu molitvu da neprestano imaju u svom srcu i na usnama ime Isusa Hrista, pa čak i za vreme sna, jer kada se čovek navikne na nju čestim izgovaranjem, ona postaje mehanizam koji se odvija kao npr. proces disanja. Najveća sila ove molitve leži u samome imenu ISUSA HRISTA, koje izgoni iz našeg srca svaku smetnju i nemir i unosi božanski mir.
Obratite se iskreno Bogu i on će vas sigurno čuti. Ako se pitate kada treba da se molite za boljitak, ne postoji precizno određeno vreme. Uradite to onda kada vam najviše prija, a naročito kad osećate da vam je molitva potrebna.
Pokojni patrijarh srpski Pavle govorio je da se u iznenadnim neprilikama, kakvom bilo iskušenju treba moliti sa: „Gospode, spasi! Bože, milostiv budi meni grešniku! Gospode Isuse Hriste, sine božji, pomiluj me grešnog! Presveta Bogorodice, spasi nas!“ I ne samo u takvim prilikama, potrebno je moliti se ne samo kada se osećamo raspoloženi za molitvu nego i kada nemamo težnje, ni naklonosti za molitvu, kada nas lenjost, san, zaborav i ostalo udaljuju od molitve.
