Када им се у животу дешавају лоше ствари и никако да све крене на боље, људи верују да је на њих неко бацио клетву или их урекао. Ту су и многе методе “скидања” тих урока и клетви, за које се многи обраћају разним шарлатанима, али заправо ништа вам не може помоћи да се заштитите од свега негативног сем молитве. Верници знају да је одлазак код видовњака један од страшних грехова. Ако сте један од њих, оканите се бапских прича и молите се када осетите потребу за тим. А овако треба да молите!
“Господе Исусе Христе, сине Божји, помилуј ме грешног/-у” – речи су Исусове молитве. Ово је најкраћа молитва која постоји, али монаси и свештена лица тврде да је толико моћна да са искреном вером може да помера планине!
Или у краћем облику:
ГОСПОДЕ, ИСУСЕ ХРИСТЕ, ПОМИЛУЈ МЕ!
Исусова молитва је најважнија молитва сваког православног хришћанина. Она по црквеним правилима може да замени све друге. Будући освећена самим именом Христа Бога, она у наше срце низводи божанску благодат и уноси неисказани душевни мир када се учестало понавља. Многи православни хришћани толико су се навикли на ову молитву да непрестано имају у свом срцу и на уснама име Исуса Христа, па чак и за време сна, јер када се човек навикне на њу честим изговарањем, она постаје механизам који се одвија као нпр. процес дисања. Највећа сила ове молитве лежи у самоме имену ИСУСА ХРИСТА, које изгони из нашег срца сваку сметњу и немир и уноси божански мир.
Обратите се искрено Богу и он ће вас сигурно чути. Ако се питате када треба да се молите за бољитак, не постоји прецизно одређено време. Урадите то онда када вам највише прија, а нарочито кад осећате да вам је молитва потребна.
Покојни патријарх српски Павле говорио је да се у изненадним неприликама, каквом било искушењу треба молити са: „Господе, спаси! Боже, милостив буди мени грешнику! Господе Исусе Христе, сине божји, помилуј ме грешног! Пресвета Богородице, спаси нас!“ И не само у таквим приликама, потребно је молити се не само када се осећамо расположени за молитву него и када немамо тежње, ни наклоности за молитву, када нас лењост, сан, заборав и остало удаљују од молитве.