Писменост данас не подразумева само препознавање слова и умеће писања и читања, већ и познавање основних правописних и граматичких правила матерњег језика, узимајући у обзир оба писма – ћирилицу и латиницу.
Према последњем попису у Србији има око 164 884 неписмених, од којих више од 80 процената чине жене. Међутим, имајући у виду честе правописне грешке које људи свакодневно чине (нарочито на интернету) добијамо поражавајући податак да су чак и формално образовани људи, са завршеним факултетима, у ствари функционално неписмени.
Било да пишу ћирилицом (која је по Уставу званично писмо) или латиницом, Срби најчешће праве ових 15 правописних грешака. Скрећемо вам пажњу на њих и дајемо исправке истих, са циљем да се неписменост једном за свагда искорени. Сачувајмо и поштујмо српски језик, јер без језика нема ни нације.
1. Ако НЕЗНАШ, онда заиста не знаш. Ипак, врло је лако научити која се четири глагола са негацијом у српском језику пишу спојено – нећу, нисам, немој и немам. Остале негације глагола пишу се одвојено. Дакле, правилно је НЕ ЗНАМ, НЕ МОГУ, НЕ ЖЕЛИМ, НЕ УМЕМ, НЕ ВРЕДИ, НЕ ЧЕКАЈ МЕ…
2. Горенаведено правило важи само за глаголе. Код придева и именица речца НЕ сраста са другом речи, па тако имамо НЕЧОВЕКА, НЕЗНАЊЕ, НЕЗРЕЛОГ ИЛИ НЕПИСМЕНОГ, а НЕ – НЕ ЧОВЕКА, НЕ ПИСМЕНОГ…
3. ДАЛИ сте ви ово разумели? Јесте, ако реч ДАЛИ схватате само као глагол ДАТИ употребљен у 2. лицу множине перфекта. ДА ЛИ се као питање увек пише одвојено. Као и ЈЕ ЛИ, БИ ЛИ, ХОЋЕМО ЛИ… Скраћени облици пишу се овако: ДА Л’, ЈЕ Л’…
4. ЈЕР вам српски језик заиста толико тежак, ЈЕЛ сте били лењи у школи да га научите? Никада не мешајте ЈЕР И “ЈЕЛ”, премда не само да нису исте врсте речи, већ реч “ЈЕЛ” не постоји. Пише се само ЈЕ Л’ уместо ЈЕ ЛИ.
5. Не пише се ХВАЛИ, него ФАЛИ (од глагола фалити, у смислу недостајати). Није ПРОТЕСТВОВАТИ, већ ПРОТЕСТОВАТИ. Никако ЕУРО, него ЕВРО. Не ПРЕЦЕДНИК, већ ПРЕДСЕДНИК… Али, ПОТПРЕДСЕДНИК, а не ПОДПРЕЦЕДНИК! Није РАДОСАН и ЧАСАН већ РАДОСТАН И ЧАСТАН. ТРЕНУЦИ И ЗАДАЦИ правилно је уместо ТРЕНУТЦИ И ЗАДАТЦИ. Каже се ИЗВИНИО сам се, а не ИЗВИНУО сам се (од глагола ИЗВИНИТИ СЕ).
6. Пишемо ЈА БИХ, али ТИ БИ, ОН БИ, МИ БИСМО, ВИ БИСТЕ, ОНИ БИ. НИКАКО ЈА БИ и ТИ БИХ!
7. БИО, РАДИО, ПОПРАВИО, УРЕДИО, НАМЕСТИО… Већ и врапци на грани требало би да знају да БИЈО није одлика писменог човека.
8. Ако сумњате да сте од некога виши, онда сигурно боље познајете језик од онога ко СУМЉА да нисте ВИШЉИ.
9. Ако путујете колима и једете кашиком ви сте бољи познавалац језика од некога ко путује СА КОЛИМА или једе СА КАШИКОМ. Нарочито ако једе С’ КАШИКОМ, мора му се објаснити да апостроф НИКАДА не иде уз скраћени облик предлога С, чак и када се правилно употребљава (нпр. С НАМА, С ЊИМ).
10.
– У ВЕЗИ ТОГА желиш да се консултујеш САМНОМ?
– Шчим?
Каже се У ВЕЗИ СА ТИМ и СА ЧИМ или С ЧИМ, а не ШЧИМ. САМНОМ никако не може бити правилно, јер се пише СА МНОМ, СА ТОБОМ, СА ЊОМ…
11. СВО ВРЕМЕ нисам СНИКИМ желео да се дружим на екскурзији.
СВЕ ВРЕМЕ био си само у заблуди да се пише СНИКИМ уместо правилног НИ СА КИМ, као што се пише и НИ СА ЧИМ, НИ СА ЈЕДНИМ… И као што се каже СВЕ ВРЕМЕ, а не СВО ВРЕМЕ.
12. Обзиром да сам био на концерту, видео сам много слушаоца и гледаоца у сали.
С ОБЗИРОМ НА ТО да сам био на концерту, видео сам много СЛУШАЛАЦА И ГЛЕДАЛАЦА у сали. Пазите на генитив множине!
Именице настале додавањем суфикса -лац (а не -оц) на глаголску основу, као што су слушалац и гледалац, имају глас л у номинативу једнине и генитиву множине, док у свим осталим падежним облицима долази до промене л у о: слушаоци, слушаоца, слушаоцу, слушаоца, слушаоче, слушаоцем, слушаоцу; слушаоци, слушаЛАЦА, слушаоцима, слушаоце, слушаоци, слушаоцима, слушаоцима.
13. Др. Ристић је најстрожији лекар у болници.
Иза скраћенице за ознаку професије “др” НИКАДА се не пише тачка, јер је “др.” са тачком скраћеница за реч ДРУГИ одн. ДРУГО, а користи се најчешће приликом набрајања. Каже се НАЈСТРОЖИ, јер правилна компарација придева гласи овако: СТРОГ – СТРОЖИ – НАЈСТРОЖИ, као и ВИСОК – ВИШИ – НАЈВИШИ.
14. – Добар дан, желите ли бурек за понети?
– Да, јешћу га кући.
Правилно је ЗА НОШЕЊЕ и КОД КУЋЕ.
15. – Поћићу ка Београђанци и чак шта више попећу се на њен задњи спрат.
Пише се ПОЋИ ЋУ, ЧАК или ШТАВИШЕ (плеоназам је писати и ЧАК и ШТАВИШЕ) и Београђанки (јер је назив зграде Београђанке настао од властите именице која означава становницу Београда). Задњи се користи у смислу последњи. Правилно је писати и ЗАДЊИ И ПОСЛЕДЊИ. Задњи није само супротно од предњи, чиме се многи воде при употреби ових речи.
Како бисте проверили ваше знање правописа и граматике, одиграјмо једну игру. У следећем тексту пронађите грешке и исправите их. Оставите нам коментар са бројем грешака које сте пронашли. Биће нам драго да заједно негујемо наш језик.
Неразумем твоју не захвалност, јел ти је ипак помогао и позајмио ти неколико еура кад ти је хвалило и ни си имао. Сумљам да бих ти учинио исто за њега. Стобом се никад незна. Дал да ти човек помогне колико може, или да ти у опште непомогне. Незахваљујеш се никад никоме.
Аутор: К. М.
Опанак
