Нема особе која бар једном није закукала како јој је живот тежак, како нема воље, жеље за живљењем, како увек има нешто што нам у животу фали.
Као и много пута до сада, афоризми Душка Радовића нас покрећу да се дубоко замислимо над својим речима и поступцима и да живот сагледамо из једног другачијег угла.
Ово је права порука за све оне који често кукају над својим животом и својом судбином!
“Мало је живота без шавова и закрпа…
Не може! Човек је проклет! Он би хтео и дуго да живи и да му буде лепо.
Е, а то је мало теже. Не може! Може дуго, али из парчића.
Погледајте, свако од нас носи неку закрпу…
Свакоме се примети где је шав – некоме на лицу, некоме у очима,
некоме у гласу! Сви смо ми крпљени и састављани – из много делова.
Ми више волимо живот, него живот нас. У томе је ствар!
Е, а ако га тако волимо, онда није ред да га оговарамо и да му налазимо мане.
Јел’ тако?”
