“Ја по старом гужвам дане
сваки као година
док ти неком другом гријеш
хладну постељу.
Кад је тешко ко ти сузе
брисе осмјехом
док ја задњи перпер дајем
за горку ракију.
А од тебе што ми оста
увијек туге само доста
немах среће да ме заволиш
ову пјесму с друштвом старим
ноћас пјевам у кафани
тугу квасим јер ме не волиш.
Ја још увијек палим свијећу
на Светога Николу
и пожелим да си близу
зиме хладне када почињу.
А од тебе што ми оста
увијек туге само доста
немах среће да ме заволиш
ову пјесму с друштвом старим
ноћас пјевам у кафани
тугу квасим јер ме остави.”
Послушајте је у два маестрална извођења:
1.
