На данашњи дан, 28. марта 1811. године умро је највећи српски просветитељ Доситеј Обрадовић. Био је један од најзначајнијих и најутицајнијих личности у Србији крајем 18. и почетком 19. века. Током живота је доста путовао по Италији, Румунији, Немачкој, Француској, Великој Британији. За то време написао је бројна дела, међу којима се истичу Писмо Харалампију, Живот и прикљученија Димитрија Обрадовића, Совјети здраваго разума, Басне, Етика.
Заједно са Вуком Караџићем основао је Велику школу 1808. године, као и Богословију 1810. године.
Доситеј Обрадовић је био и први министар просвете у Србији.
Доситеј је иза себе оставио мудре изреке и цитате, а ми вам преносимо неке од њих.
*Нема горих људи од оних који се противе просвећењу и образовању народа. Такви, да могу, и сунце би угасили.
*Никад никога не ваља вређати. А најмање оне који су нам добро учинили и љубав показали.
*Они који немају у глави врло често мисле да су мудрији него други.
*Нема срамотнијег заната од дангубе, беспослице и лењости.
*Кад би људи увек исти остајали, никада ниједан народ не би се побољшао ни просветио.
*Књиге, браћо моја, књиге, а не звона и прапорце.
*Навикавајмо младеж на добро, од тога све зависи.
*Мудар човек се стиди мешати у оно у чему није вешт, а лудом се чини да је срамота ако свуда свој нос не увуче.
*Разумни иду све набоље, а неразумни или остају како су били, или (што је вероватније), ако се не побољшају, а они иду све на горе.
*Ми смо људи слични птицама које се увек у истим мрежама хватају, и опет неће да се чувају.
*Ево шта простота и сујеверје виче: “Тако су наши стари чинили, тако хоћемо и ми!” Но, наши су стари због многих којекаквих ствари после љуто пострадали. Је ли, дакле, право и паметно да и ми у њима остајемо и страдамо? Нипошто.
*При пићу ко најмање зна, највише говори.
Овако је говорио Доситеј Обрадовић: Књиге, браћо моја, књиге, а не звона и прапорце
