Живојин Мишић, српски и југословенски војвода, рођен је у селу Струганик код Мионице 19. јула 1855. године .
Родна кућа војводе Живојина Мишића у Струганику изузетан је споменик наше културно-историјске прошлости, и то у два правца: историјском – припадао је породици прослављеног војсковође првог светског рата Живојину Мишићу и етнографском – споменик је народног градитељства.
Законом је заштићена 1974. године као културно добро од великог значаја. На овој значајној грађевини изведени су комплетни конзерваторско – рестаураторски радови. Како је кућа војводе Живојина Мишића културно добро од историјског и етнографског значаја, она је и презентирана као историјско – етнографски комплекс. Изложба о значају његове личности представљена је у амбијенту из кога је поникао.
Бања Врујци је бисер мионичког краја: Лековита вода и блато учиниће вас лепим и здравим
Кућа војводе Живојина Мишића смештена је у дубодолини, недалеко од центра села Струганик. То је пространа монументална грађевина импозантних димензија, једна од задружних породичних зграда сачувана на подручју Ваљевске Колубаре. Величина и солидност конструкције намећу претпоставку да је грађена у неком релативно мирнијем раздобљу почетком прошлог века.
Подигнута је као полубрвнара-получатмара, какве су у овом крају рађене у прошлом веку и до данас је сачувана у аутентичном стању. Целом дужином зграда је подвојена на просторију звану “кућа”, са огњиштем примакнутим преградном зиду, и велику и малу собу. Постављена је на косом терену па је “кућа” на усеку, а део где су собе подзидан је и искоришћен за подрум (на ћелицу). “Кућа” има двоја наспрамна врата која омогућују лакшу везу са осталим зградама у домаћинству. Собе такође имају два улаза, један из “куће”, а други споља. У “кући” је под од набијене земље, а такав је раније био и у собама. Кров је четворосливан, блажег нагиба, покривен ћермидом. У “кући” је реконструисан аутентични ентеријер, а у собама су изложени експонати биографског и војно-историјског карактера, уз извесно дозвољено прилагођавање простора музеолошкој намени.
Генијалан одговор војводе Живојина Мишића оставио је краља без текста
