У природном амбијенту села Пећинци у Срему, на простору од 1.200 метара квадратних смештено је око 2.000 предмета које чине збирку једног од најинтересантнијих музеја у Србији – Музеја хлеба сликра Јеремије.
Путујући по Србији, Јеремија слика али и истражује, сакупља етнографске предмете, оруђа, машине, записује обичаје. Почетком деведесетих година одлучује да своју колекцију представи јавности и у том периоду започиње изградњу објеката у које ће, неколико година касније, бити смештене збирке.
Основна концепција музејске поставке има за циљ да покаже пут зрна пшенице од “земље, преко хлеба, до неба” кореспондирајући тако са циклусима Јеремијиних слика циклус “Земља”, “Хлеб” и “Небо”.
Помоћу изложених предмета испричана је прича о хлебу и начину на који се он добијао у Србији некада, о његовом значају и симболици али и о људима, обичајима, начину живота у прошлости.
Посебно је интересантно представљање предмета. Сем што се директно могу додирнути, за велики број предмета може се на лицу места видети како функционишу, што даје посебан и аутентичан доживљај.
Изложени предмети разврстани су у три тематске збирке: етнографску, археолошку и ликовну.
Етнографску збирку чине: збирка оруђа за обраду земље, збирка транспортних средстава, збирка предмета за прераду пшенице и кукуруза, збирка предмета за мешење и печење хлеба, збирка предмета за припремање хране и збирка обредних хлебова.
Археолошку збирку чине: праисторијска и античка збирка. У праисторијској збирци налази се збирка оруђа за обраду земље, збирка жрвњева и посуда за чување жита. Античку збирку чине оруђа за обраду земље из римског доба.
У ликовној збирци налази се збирка слика и цртежа сликара Јеремије.
У оквиру музејског комплекса налази се фуруна за печење хлеба, огњиште и црква посвећена српској Слави.
Настао из љубави према сопственом наслеђу, реализован уз огроман напор и ентузијазам Јеремије, овај музеј, по много чему јединствен, од оснивања привлачи пажњу најшире публике. Замишљен као место без ограничења, попут сликаревог атељеа, отворено за свакога, место где можемо да слушамо друге, али и да разговарамо и међусобно и са самим уметником, ту праксу успева да задржи до данас. Доживљавајући музеј као место где је свако добро дошао, без обзира на средину из које потиче, без обзира на своју културу и степен образовања, Јеремија покушава да оствари своју визију о музеју као о јединственом месту једне средине. За овог уметника музеј је као живи организам који се стално мења, усавршава, преобликује и обнавља, кога чине предмети али и људи – како они који раде у њему тако и они који га посећују. Иако другачији, Музеј хлеба на свој специфичан начин информише људе о значају сопственог наслеђа и о музејској делатности уопште, што је и његова мисија, наводи се на сајту Музеја хлеба.
Иако је Музеј хлеба намењен деци, да кроз рад и активност, развијају своју креативност, науче нешто ново о српској култури и традицији, а у исто време и да се забаве.
Деца уче којој култури припадају али и о вредностима других култура чиме се истиче важност разумевања и прихватања разлика.
Још једна интересантна ствар која се може наћи у Музеју хлеба је библиотека, чији садржај чине каталози, књиге, часописи и некњижевна грађа.
У оквиру музејске библиотеке посебан сегмент чини Библиотека св. Јевросима са збирком кувара. Библиотечки инвентар садржи 1550 јединица.
Поред своје основне делатности Музеј повремено организује стручне скупове, промоције, концерте и различите уметничке радионице.У оквиру комплекса налази се простор за одмор, сувенирница
као и велики музејски паркинг за аутобусе и аутомобиле.
Извор: Музеј хлеба
