“У браку смо 12 година. Не могу се жалити на то да мој муж није пажљив, нежан према нашим двема девојчицама, али он има једну жељу… да му родим сина, наследника. И све у нашем браку функционише до те тачке.
Имам 35 година и стрепим шта ако следеће не буде мушко и не испуним му ту жељу. Ја хоћу још једну бебу, али мени је свеједно. Не могу рећи да он неће волети још једну девојчицу, али знам да ће силно желети да је дечак, то је такав терет”, прича једна мама из Београда. Није звучала срећно. А ја сам била запањена!
Таман када сам помислила да живимо у 21. веку, рекло би се у савременом добу где нема места старим обичајима, предрасудама и стварима које су биле велики терет женама, ова је ипак опстала. Родити мушко, сина наследника, дику бабину и дедину, понос теткин и ујаков, живот татин, мамин…
Мислите да тога више нема? Варате се! Нисам ни ја веровала док нисам чула причу ове мајке и друге примере.
Четврто, па мушко
Милена дуго није могла да има децу, лечила се од стерилиета. Родитељи и мужевљева родбина су их стално притискали за потомство, па је чак и било „савета“ да је муж остави и нађе другу жену која ће моћи да роди. Муж је био истрајан и остао је уз Милену. Добили су две ћерке, потом и трећу. Породица се смирила једно време, али прави спокој добила је тек када је родила сина! Тада је постала омиљена снаја.
Нема сина и тачка!
Тамара је родила девојчицу. Сви су се радовали. Потом је поново родила девојчицу.
Сви су се поново радовали, али су приметили „да би било добро да је друго било дечак“. Почели су притисци за трећу бебу. Тамара није желела трећу трудноћу, хтела је да ради.
Није прошла посета његовој породици а да није било осврта на њхово породично стање. „Имаш две ћерке, што сад не би родила и сина?“
Заратила је и са мужем који је потпадао под притисак породице. Брак је почео да трпи, али Тамара се није дала. Истрајала је.
Краљица мајка
Милица је имала једног сина када је срела свог будућег мужа. Његова породица је била против овог брака, јер нису хтели за свог сина жену са „прошлошћу“. Ипак је то мали град и све се лако сазна. Њихова љубав била је јача. Прво дете у браку било је мушко! Каква радост у породици, родио се наследник. Наредне године родила је још једног сина – свекрва јој је рекла да је „краљица мајка“. А њена прошлост? Као руком однесена. Њен син из првог брака је такође обожаван. Рекло би се да је Милица „имала среће“.
Помислила сам да су ово ретки примери којих ипак нема много. Али прича по прича, пример по пример, разуверили су ме. Тек да чујете ово…
Мушко, па макар уз врачку!
Диван успешан пар из Београда. Обоје су директори у великим компанијама. Имају две ћеркице, као мед слатке. Али мама пати што нема сина. И разумела бих ја ту жељу, и сама сам мајка. Да не помислите да осуђујем неког ко жели да има и мушко дете. Али ова жена је отишла даље. Затражила је помоћ једне жене која зна неку врачку како би треће било мушко?! Па стварно, није то пројекат, већ дете!
У доба када славимо сваку бебу која дође и вантелесном оплодњом, када људи плачу и буду срећни да уопште постану родитељи, чујемо и овако нешто… И за крај једна прича са села…
Славље уз трубаче
После две девојчице Марији се догодила трећа трудноћа. Муж је скакао од среће, хтео је још једно дете, па макар се догодило и овако случајно. Уследила је еуфорија – Марија родила сина! Шатор, трубачи, општенародно весеље! Тако је било и за дечаков први рођендан! Све је то дивно, али за девојчице нико није разапео шатор…
Лепо је што нам се рађају деца… па макар то било и на овај начин. Људи, ипак је најважније да уживамо у нашој деци, женској, мушкој, потпуно је неважно. И девојчица је частан наследник, цитираћу мог мужа „не бих је мењао ни за једног сина“!
Има да рађаш децу док ми не родиш сина: Исповест ових Српкиња сведочи кроз какве муке жене пролазе у браковима и заједници ако не роде мушко дете. И то у 21. веку…
