”Од неопроштених увреда настају тумори. Од претрених брига за децом настају тумори. Шта је брига? Брига је молитва за оно што нећемо. Зашто? Зато што показује наше неверје. Бринемо само оно што сатана сугерише, а он сугерише увек нешто лоше. И да ће лоше бити, и да нас враћа у прошлост, па да размишљамо, зашто нисмо урадили ово или оно. Прошлост је прошлост, тамо немамо шта да променимо! Ако смо се покајали, ако смо се исповедили, значи ако се стално враћамо на то – ту нам демон пије крв! Ми смо ту где треба да будемо, ми смо у садашњости. Ако нам сугерше да ће стално нешто лоше бити, он не зна уопште шта ће бити, није му дано, није пророк! Него то је његово оружје: лаж, страх и брига! Отац лажи, човекоубица! Значи његов труд је увек да поквари свако добро дело, да раздвоји свакога човека, да сваки човек буде сам и очајан. То је његова политика, и он се стално труди на томе.
Ако ми прихватамо наше мисли, још употребимо нашу машту, потпадамо под власт. Тако се упада и у депресије, и у све такве ствари. Морамо да научимо да се боримо, и да стражимо на мислима! То су тражили Свети Оци. Ако приметимо да су наше мисли отишле у другом правцу и ако смо стално у неким мислима, бригама… онда да се прекрстимо у име Оца, Сина и Светога Духа, и да кажемо не прихватам! Или, ако је нека баш лоша хулна помисао, кажемо: Господе Исусе Христе, Господе Исусе Хрисе, Господе Исусе Христе и побећи ће! Све што је од сатане побегне од имена Христовог! И мало се молимо после тога, макар са Господе помилуј, или са Пресвета Богородице спаси ме. Шта год прво падне, употребимо ту молитву, и отерамо те лоше мисли, значи морамо да се учимо да се боримо против тога, и друго, морамо да учимо да се РАДУЈЕМО!
Први хришћани су били тако пуни радости, да су сви желели да постану православни хришћани! Били су једнога духа, и стално су били у благодати. Значи, тамо где је благодат, тамо нема: туге, страха, депресије. Долазе ми људи и само се жале. Па кад си се причестио задњи пут? ”Паа, не сећам се.” Добро је да си жив! Добро је да сте живи! Ко се није причестио неколико месеци, шта можемо да очекујемо!? Ми снаге немамо да се боримо са злом, али кад се ми причестимо, кад живимо како треба, кад се причестимо како треба, онда демони виде светлост јачу од сунца, и не смеју ни да гледају у нас, а камоли да нам приђу!”
Отац Серафим Петковић
