Da li je stvarno moguće zaraditi 1.000 eura na 1 aru? Samo ovo pitanje nameće brojna potpitanja. Mi smo tu zbog činjenica i vrlo oprezno vam ih pokazujemo, svesni da će biti raznih komentara nakon čitanja ovog teksta.
Najpre nas je interesovalo koja kultura može u našoj zemlji da donese ovakvu zaradu na toj površini. Kakav sistem gajenja zahteva ta kultura, odgovara li toj kulturi naše podneblje i imamo li mi tržište za ovu kulturu. Sve ove odgovore, dobili smo posredstvom portala agropress.org i jednog čoveka, osobe koja je među prvima u našoj zemlji pokrenula priču o uzgoju maline u plasteniku, Đorđe Stevanović direktor “Budimke” iz Požege.
Ovaj način gajenja maline u plasteniku, je odavno zastupljen u razvijenim evropskim zemljama. Kod nas, se o ovoj temi počelo pričati pre tri godine, i upravo toliko je trebalo našim voćarima da shvate prednosti uzgoja maline u zatvorenom prostoru.
Prosečan rod u srpskim malinjacima jedva da prelazi 6 tona po hektaru, sistema kap po kap, ima tek ponegde, o zastorima i da ne govorimo, lošija malina se pakuje na dno gajbe, dok lepša, da vide komšije, a i kupac, idu na sam vrh i na kraju je otkupna cena od 200 dinara.
Iskustva Đorđa Stevanovića su da je do danas prošlo i videlo ovakve zasade oko 1.000 Srba i sve uglavnom interesuje profit, i to je u redu ali kada treba rad angažovanje, posvećenost i novac toga je malo.
Mi smo do danas pokrili oko 0.7 ha, a kod proizvođača će biti oko 2 ha. Srbi teško i sporo prihvataju novine. Nekada davno 1965. godine ljudi u selu Brekovo opština Arilje postizali prinos maline na otvorenom od 30 tona po ha. Kada im vi danas kažete 30 tona po ha u plasteniku oni sumnjaju a prinos je daleko veći.
U ovoj priči nema onog razmišljanja, kako je moj deda radio! Ovde su pravila jasno definisana, i neko pametan, koji je godinama pratio proizvodnju maline, postavio je temelje zdrave proizvodnje.
Dakle, dragi moji voćari. Hoćete lepu zaradu, hoćete malinu i krajem novembra? Ovo je recept i ovako izgledaju ulaganja. Cena plastenika, kao u Budimci, košta 500 eura po jednom aru ili oko 60.000 dinara. Ukupan rod u prvoj godini u dva roda je oko 300 kg, po ceni od 800 dinara iznosi 240.000,00 dinara.
Kada ste rešili pitanje plastenika, valjalo bi to zemljište dobro pripremiti. Šta to podrazumeva?
Najpre, uradite analizu zemljišta, odnesite uzorak u najbližu Poljoprivrednu stručnu savetodavnu službu. Upamtite, ne radite tu analizu, tek da bi je uradili, već da bi uvideli šta nedostaje vašoj zemlji, i upravo to što nedostaje dodali.
Sledeći korak vam je nabavka sadnica. Ni tu ne treba štedeti, jer one treba da vam rađaju narednih 15 godina.
I na kraju tržište. “Budimka” prodaje otkupljenu malinu u 33 objekta “Delhaize”. Mi proizvođaču plaćamo po ceni od 300,00 dinara , znači 300 kg X 300,00 dinara = 90.000,00 dinara . Njima je problem što im mi ne plaćamo 800,00 dinara koliko mi postižemo na tržištu, pa im mi savetujemo da sami prave tržište i postižu i višu cenu.
Sa Srbima je sve teško jer žele brz profit a to je teško postići u bilo kom legalnom poslu, ističe Đorđe Stevanović.
Nadamo se da smo vas bar malo potstakli da razmišljate na ovu temu. Malina se u plastenicima odavno gaji u razvijenim evropskim zemljama, ali se nadamo da ćete posle ove priče podići, pa makar eksperimentalno, površinu od 1 ara i da ćete nakon uloženog truda i znanja koje je svuda oko vas, biti od onih koji će se zaista uveriti u isplativost proivodnje maline u plasteniku.
