Сироти наши преводиоци! Kолико ли је тек њима тешко када покушају да преведу непреводиво. Пише ми један из Америке:
„У вашој причи, коју управо преводим, постоје неки нејасни изрази, па вас молим да ми их објасните. Пишете да је то коштало као /кајгана светог Петра/. Одакле знате да је св.Петар јео омлете? Ако је, пак, јео, колико је могла да кошта та кајгана када је толико скупа? Од колико јаја? У којој валути је плаћена? Да ли бих тај израз могао да преведем као: /St.Peter’s scrambled eggs? Kада смо код јаја, код вас сам пронашао израз /јаје на око/? Шта је то? Egg on eye? Зашто би неко ставио јаје на око? Да се можда, код вас очна обољења не лече јајима? Унапред захвалан итд…”
Један други ме пита у писму, шта то значи да је малишан био /„пљунути отац”/? Kо му је и зашто испљувао тату? Да ли се код нас пљују очеви и којом приликом?
Са изразом /„спава к´о заклан”,/ имао сам највише неприлика. Kако превести на цивилизовани језик, да неко тако добро и слатко спава, као да су га преклали? Да ли смо се кроз историју толико дуго клали да нам је покољ већ ушао у метафоричне снове?
Преводиоце занима још и то зашто су за нас толико удаљена баш /шпанска села/ (То су за мене шпанска села), кад има много удаљенијих, као што су, на пример, новозеландска или перуанска?
Добро је да се нису сетили да ме питају шта значи /растури га к´о Бугарин ћурку/ И због чега се неко /смеје к´о луд на брашно/? Шта има смешно у брашну? Да ли код вас у пекарама раде лудаци?
Ипак лакше ми је да одговорим на питање о речима и изразима него о стварима у овој земљи које ни ја, заиста, не умем да објасним.
Укратко, да се послужим речима једне новокомпоноване песме:
/Не плачи ми на кућноме прагу/
/Да ми врата не повуку влагу…/
