Мојсињска гора се налази у средишту Србије – на подручју општине Ћићевац – на неколико километара од аутопута Београд – Ниш, када се крене према Крушевцу. Овај предео од око 150 км2 је предложен за заштиту од стране Завода за заштиту природе као предео изузетних одлика због ненарушене природне амбијенталне целине и значајне културне баштине која сеже 6.000 година уназад.
Осим праисторијских археолошких налазишта, живот на овом простору документују антички локалитети, а најзначајније је постојање великог броја сакралних објеката из средњег века када се, према запису једног путописца, овде чуло само “брујање звона и појање светих калуђера.” Према неким наводима помиње се 70. па и 100 цркава, а данас их је сачувано 28. Многе су порушене, а негде су света места обележена иконом, крстом… Манастири, цркве и испоснице су подизане поред извора лековите воде (по некима исцелитељске) којом овај крај обилује. Планински потоци, зденци и кладенци украшавају заталасано побрђе чији врхови не прелазе 500 метара надморске висине.
Издижући се као рт између Западне и Јужне Мораве у близини њиховог састава у Велику Мораву, Мојсињска планина “зауставља” са запада динарски, а са истока карпатски масив, па у географском смислу представља ВРАТА Србије.
Постоји пуно легенди у овом крају. Једна од познатих је епска песма “Смрт Војводе Пријезде”, последњег браниоца Сталаћа од Турака који је скочио у Мораву када није могао да спаси град који је био у доба кнеза Лазара моћно утврђење на изласку из клисуре. На њеном другом крају, где река пробија планину, је постојао утврђени град Градина (Јеринин град) који је данас у рушевинама. Ту Јужна Морава прави необичну окуку која гледана одозго има облик делте – затварања животног круга (по причама, управо је овде место између три горе -Мојсињске, Послонске и Ђуниске, које ће сачувати Србе).
Свети гај или “Мала Српска света Гора” има своју мистичност, али је лако доступна. Походили су је и бројни сликари и песници.
topsrbija.com
