Povod za razgovor sa članicama a cappella trija Rođenice jeste njihov predstojeći koncert, kojim će u Beogradu, u klubu DIM, 25. septembra u 20 časova, otvoriti deveti World Music festival “Todo Mundo”.
Rođenice, suđaje, suđenice su natprirodna bića koja odlučuju o sudbini novorođenčeta. Znamo ih i iz bajke Uspavana lepotica (tri vile, ali suština je ista), a zapravo je reč o veoma raširenom arhaičnom verovanju, karakterističnom i za Slovene, pa i same Srbe.
Rođenice je i ime jednog ovdašnjeg a cappella ženskog trija, koji ubedljivo i uzbudljivo izvodi tradicionalne pesme sa prostora Srbije i bivše Jugoslavije. One imaju moćne glasove, te zdrav odnos prema tradiciji, koji je i zaštitnički i preispitujući. Do sada su iznedrile tri izdanja: From the past (2018), #svadbenice (2019) i Male Voices (2020), a vredno rade na narednom albumu, kojem su, majčinski, i pre rođenja smislile upečatljivo ime: Rawđenice. Upravo tu leži srž muzike koju Rođe neguju i promovišu. Kroz taj raw (sirovi) zvuk, bez obrade i šminke, Rođenice pronose iskonsku snagu žena (I ne samo žena) iz prošlosti, silu tonova i „čudnih” saglasja, a konačno i lepotu jezika i, za savremenog slušaoca, intrigantne sadržaje stihova.
O ove tri mlade dame iz gradskih sredina – Mirjana Raić Tepić (1986) iz Novog Sada, Katarina Petrić (1991) i Irena Đorđević (1992) iz Beograda – sve više se govori i za njih se sve više zna. Polako krče put i ka evropskoj sceni. Odabrane su i da otvore deveti beogradski World Music Festival “Todo Mundo”, koji će biti održan od 25 – 28. septembra. Glavni, muzički deo festivalskog programa odvijaće se u Klubu DIM (Cetinjska 15a), uvek sa početkom u 20 časova. Raznovrsna muzička ponuda obuhvatiće zvukove Grčke, Mediterana, italijanskog juga, Severne Makedonije, nasleđa mađarskih Roma… No, na samom početku, odjeknuće bodre, žilave pesme naših predaka. U susret ovom vrlo raw otvaranju world music manifestacije, zakazanom za 25. septembar, donosimo prigodan razgovor sa Rođama.
. . .
Šta je moderan, urbani trio Rođenice još 2009. godine, u vreme studentskih dana na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, želeo da poruči publici nadenuvši sebi takvo ime?
(Mirjana): Kada smo tražile ime za naš sastav dopalo nam se to što su rođenice jasna ženska odrednica. Zatim, jako nam se svidelo to što samo mitološko značenje upućuje na određenu intimnost ili emotivnu bliskost, kao i veoma važan trenutak u životu roditelja. Takođe nam je bila veoma važna upravo ta široka rasprostranjenost rođenica, tj. prevazilaženje nacionalnog. U tom smislu Rođenice danas za nas predstavljaju jedan mali muzički feministički pokret koji se poziva na tradiciju tako što je preispituje i oblikuje za potrebe savremenog društva i od nje pravi malu kolekciju umetničkih dela.
Izvorna, arhaična tradicija ili, kako se u svetu kaže, roots, mnogima nije milozvučna i prijemčiva. Ka svetskoj world music sceni je trnovit put za sastav ovakvog muzičkog i žanrovskog opredeljenja. Pa čak i unutar granica Srbije i, šire, Balkana, ponude za nastupe ne stižu svaki čas. Da li iza takve odluke i stremljenja stoji, onda, samo ogromna, najčistija ljubav prema ovakvoj muzici ili je reč i o svesnoj, racionalnoj misiji promocije nasleđa?
(Irena): I jedno i drugo. Sve tri smo zaljubljenice u ovaj sirov, ne svima prijatan zvuk. Ta sekundna sazvučja – kad u vazduhu trepti tenzija – za nas su jedinstveno, autentično iskustvo, ali potpuno razumemo da nemaju svi takav stav. Takođe, pored emotivne strane, Rođe su racionalne, pa naša misija jeste negovanje nasleđa vokalne tradicije ruralnih krajeva iz čitave bivše Jugoslavije. Stoga, svesno i odgovorno biramo put kojim se ređe ide, ali za koji smo sigurne da je ispravan.
(Katarina): Tradicionalno pevanje je, bar za mene, povezivanje sa nečim što je izvan okvira individualnog ega, i to je u 21. veku neverovatno osvežavajuće. Možemo govoriti o „racionalnoj odluci promocije nasleđa”, ali takav plemeniti cilj autentičan je isključivo ako pojedinac ne koristi ovu muziku u cilju lične promocije, već ako, naprotiv, oseća bezuslovnu ljubav prema njoj i baš zato ima iskrenu, nezaustavljivu potrebu da je podeli i sa drugima.
U svetu se pokazuje da glavna publika za izvornu, ruralnu muziku nije world music publika, već da dolazi iz redova ljubitelja avangardne, eksperimentalne muzike. Tu spadaju i sami muzičari, predstavnici eksperimentalne scene iz raznih krajeva sveta koji uživaju u slušanju arhaičnog izraza, tehnike pevanja, intervala itd. Čak se poslednjih godina intenzivno razvija žanr koji sjedinjuje avangardne i tradicionalne umetnike i njihove muzike stapa u fascinantnu celinu. I ti si, Mirjana, lično iskusila takve saradnje. Da li će Rođenice, nakon ranijeg iskustva nastupa sa avangardnim sastavom Argo, raditi ponovo na sličnim projektima?
Meni je veoma zanimljiv taj odnos u kom je tradicionalna muzika nekada bila merilo za „normalnost”, a danas je veoma avangardna. Čini mi se da muzičari koji se bave eksperimentalnom i improvizovanom muzikom imaju otvoreniji pristup, razumeju muziku bez predrasuda i pristupaju joj vrlo analitično. Taj spoj meni vrlo često zvuči mnogo prirodnije nego neke druge fuzije koje su popularnije. Sigurno da u tome ima i ličnog afiniteta. I – da, sigurno postoji šansa za neke nove zvučne saradnje Rođa.
U sada već zavidnom stažu, Rođenice su promenile 2/3 članstva. Kako ste vas dve – Katarina i Irena – stigle do Rođa ili su, možda, Rođe stigle do vas? Kakav je za vas izazov bio priključiti se ovakvom tipu sastava?
(Katarina): Nije bio izazov – delovalo je prirodno i kao da se kockice napokon slažu. Sve tri se dugo bavimo tradicionalnim pevanjem, ali ono što mislim da nas je zapravo spojilo su naše slične vrednosti, pogledi na svet, kao i intelektualni i socio-kulturološki stavovi.
(Irena): Ja sam poslednja ponela titulu Rođe i, srećom, one su mene pronašle. Dok sam bila verni fan Rođenica, nisam mislila da sam dovoljno dobra da stanem rame uz rame sa Mirjanom i Katarinom, koje su za mene definicija i ideal izvođačica ove vrste muzike: beskrajno talentovane, ali i jako vredne, obrazovane, samosvesne, moderne i autentične. Onda shvatite da je muzika mnogo više od melodijskog niza i teksta. Ona je i način razmišljanja, stav i ideja. Sada, nakon nekih pet meseci zajedničkog pevanja i druženja, mislim da smo nas tri dobar fit. Čast je, ali pre svega velika odgovornost da opravdate poverenje, i da branite ime Rođenica.
Mirjana, da li je dolazak od tebe nešto mlađih saradnica uneo dodatnu svežinu, pogon u rad Rođenica? Šta su nove Rođe donele sastavu?
(Mirjana): Da! Turbo pogon! Sve tri delimo istu ideju u vezi sa radom Rođenica, ali joj prilazimo drugačije, sa različitih strana. I to je idealna kombinacija! Katarina, na primer, postavlja veoma visoke standarde (u svakom smislu) i jasno cilja na određene stvari. Irena, sa druge strane, preispituje stvari za koje mislimo da su očigledne i da se podrazumevaju… E, onda nas ona razuveri. Naše probe su vrlo dinamične i burne, u najboljem smislu reči – konstruktivne rasprave koje se uvek zaokruže dobrim zvukom.
Vaš rad prati i jasan vizuelni identitet, za koji je ranije bila zadužena Marina Milanović, pa i same nastupe, ukoliko postoje tehničke mogućnosti za to, podržava video-sadržaj. Zašto ste se odlučile za takav koncept? Na koji način video-materijal graci celinu sa pevanjem?
(Mirjana): Marina je bila naša dugogodišnja saradnica, koja je definisala izgled Rođenica. Međutim, za novi materijal morale smo da angažujemo više saradnika i neminovno je došlo do promene i vizuelnog identiteta. Promene će svakako biti još očiglednije kada objavimo novi video na kom dugo radimo. Kada su u pitanju koncerti, vodimo se time da želimo da pružimo publici jedinstveno muzičko iskustvo. Takođe, tim videima želimo da, na određeni način, manipulišemo prostorom u kom nastupamo i oblikujemo ga prema našim potrebama. Pomoću njih dodatno budimo senzaciju kod publike, ali i nudimo našu viziju muzičkog sadržaja koji predstavljamo.
Rođenice su imale čast da budu izabrane, uz još neke sastava sa Balkana, od strane projekta Most – Bridge for Balkan Music, podržanog u okviru Kreativne Evrope. Opišite nam domete ove odskočne daske u karijeri i na koje sve načine vas projekat bodri, usmerava i savetuje.
(Katarina): Neverovatna je čast biti deo Most-a! Pored toga što znamo koliko se pažljivo biraju umetnici – i koliko je teško biti odabran – ponosne smo što naša muzika nailazi na tako važne potvrde eminentnih institucija i ličnosti. Divno je znati da oni zaista vole i slušaju naše pesme. Mentori projekta su istaknuti stručnjaci za world music i pružaju nam fenomenalnu podršku, dele svoja iskustva, znanja i savete. Razvile smo sjajne odnose i dobile mnoge kontakte – od kolega, preko muzičkih menadžera, do organizatora kulturnih događaja – i radujemo se svemu što nas očekuje u radu sa njima u budućnosti!
Već neko vreme radite na novom albumu, koji će nositi lucidno ime – Rawđenice. Koncert u Beogradu će biti i prilika za promociju tog materijala sa budućeg albuma. Šta publika na koncertu može da očekuje – kakve pesme, program, raspoloženje? I – kada će album ugledati svetlost dana?
(Mirjana): Album izlazi uskoro. Objavljivanje zavisi od dosta stvari i ne bih sad da nagađam datume. Dugo smo glancale program, brusile do najsirovije sirovosti. Birale smo pesme tako da uživamo dok ih pevamo, ali i da se dobro oznojimo. Dakle – samo organska muzika na koncertu!
Mi smo braća:
Baja:
Marija Vitas /Opanak
