Kako je ulje dobilo religijski značaj
U antičko doba uje je za narod Sredozemlja i Bliskog Istoka, bilo osnovna i dragocena namirnica. Koristili su ga u ishrani i za osvetljenje, ali je predstavljalo i svetlost i blagostanje, pa je korišćeno i u različitm obredima. Ulje je, zbog svoje zlatne boje, Sunčev element, dok se , zbog tečnosti agregatnog stanja, približava vodi, od kojeg preuzima simboliku plodnosti.
Stoga je Ramzes III darovao maslinjak bogu Rau, kako bi, kako kaže, ulja, simboli, života i večnosti, mogla zauvek da “održavaju plamen u svetiljkama njegovog svetilišta”.
Kod Jevreja je ulje predstavljano vezu preko koje ljudi mogu da dođu u dodir s Bogom.
U samrtnom času, Adam, u Starom zavetu od Boga traži obećano iskupljenje u vidu ulja milosrđa. Gospod od Mojsija traži da pripremi ulje kojim će miropomazati oltar, Zavetni kovčeg i svoje sinove, pošto je pomazanje uljem pre svakog obreda simbolizovalo čistotu i svetlost.
Božje ulje, Kraljevsko ulje
Ulje je svreprisutno još u jevrejskim tradicijama o kojima se govori u Starom zavetu, a prema kojima su kraljevi Izrailja pomazani uljem čime im je predavana vlast i dodeljivana moć i slava. Ulje kojim su pomazani hrišćanski kraljevi simbolizuje Svetog duha.
Ulje simbolizuje i žrtvovanje: Isus je noć uoči stradanja proveo u molitvi sa učenicima, u Getsimanskom vrtu (hebrejski gatšemanim-“presa za ceđenje ulja”) na Maslinskoj gori.
U hrišćanskoj tradiciji, čisto ili pomešano sa mirisima, kada postaje sveto ulje, simbolizuje božju zaštitu i blagoslov na početku i na kraju života. uljem se pomazuje tek kršteni vernici, njima se pomazuju i bolesnici i na kraju pokojnici, tokom posmtrnih obreda.
