Miraz koji je nekada podrazumevao obaveznu „spremu“ mlade, već decenijama je izgubio svaki smisao. Danas bi se muškarci i žene naše zemlje uglavnom nasmejali na ovu temu. Štaviše, većinom je čak i omražena budući da aludira na plaćanje od strane žena da bi došlo do sklapanja braka.
Nekada, u patrijarhalnom sistemu, mlada je od čitavog nasledstva iz roditeljske kuće imala pravo samo na miraz. Ono što je unosila u brak predstavljalo je deo imovine roditelja, a na ostatak su imali pravo samo muški potomci. Ovo je ujedno značilo i svojevrsno odricanje od nasledstva u korist braće. U slučajevima kada muških potomaka nije bilo ćerke su nasleđivale ukupan imetak roditelja i samim tim imale veći miraz. U slučaju razvoda, što se dešavalo izuzetno retko, mlada je imala pravo na povraćaj onoga što je unela u brak.
Pročitajte i: Kiflice sa sirom i kobasicama: Bude apetit i na pogled!
U miraz je moglo da spada apsolutno sve. Najčešće je bio u pitanju novac, zemlja ili kuća, ali i sve druge sitnije dragocenosti. Najčešće su spremane u posebne dekorativne škrinje koje su se nekada godinama unapred pripremale i punile. Tu je mogla da spada i lična sprema mlade, pa i posteljina, nameštaj i slično. Nije bio redak slučaj i da se vrednost buduće supruge merila rentom. Ukoliko bi devojka imala kuću sa stanovima za izdavanje, imala bi umesto standardne plate, mesečni prihod.
U manjim mestima je obično unapred bila poznata vrednost miraza devojaka dospelih za udaju. Ne da se ovakvi podaci nisu čuvali kao tajna, već nije bio redak slučaj da se devojke hvale, kako bi dobile bolje ponude. One sa manjim mirazom ili sasvim bez njega, imale su neuporedivo manje šanse za brak.
Pročitajte i: “Kićenje neveste” Paje Jovanovića: Veličanstvena slika puna emocija i tajni
Činjenica je da se nekada podrazumevalo da žena ne ulazi „praznih ruku“ u bračnu zajednicu, ali se isto tako uglavnom dešavalo da supruga ne radi. Najčešće su pripadnice lepšeg pola ostajale kod kuće, brinule o domaćinstvu i odgajale decu, bez ličnih prihoda. Za to vreme, na mužu je bilo da takav život obezbedi. Odnosno, u nedostatku miraza, suprug je svojim, jednim, zaposlenjem morao da obezbedi sredstva za život i sebi i svim ostalim članovima porodice. U tom smislu, bez sredstava sa ženske strane sav teret nosio bi muški član porodice. Naravno, u ovakvim situacijama, miraz je bio neprocenjiv.
Današnje žene bi se uglavnom zgrozile shvatanjem da treba da plate za svoju udaju. Ovu pojavu većinom doživljavaju kao uvredu za ženski rod, dok su se muškarci odavno pomirili sa činjenicom da na ovako nešto više ne mogu da računaju. Sada, deca većinom nasleđuju roditelje posle njihove smrti i porodično imanje pre toga nema mnogo veze sa udajom. Ipak, po manjim mestima, a naročito po selima, ovaj običaj nikada nije napušten. Unapred se priprema, računa i planira, da bi devojka za udaju donela svom suprugu „bogate darove“.
Izvor: Opanak
