Mira Alečković (Novi Sad, 2. februar 1924 — Beograd, 27. februar 2008) je bila srpska književnica i pesnikinja. Slavna poput Desanke Maksimović, kojoj je bila jedna od najboljih učenica i njena vrlo bliska prijateljica, ostavila je iza sebe 53 knjige za decu i odrasle, poezije i proze. Njena pesma “Živi i mrtvi” sačinjena je od poetski oblikovanih retorskih pitanja među kojima poslednja dva stiha predstavljaju poentu – otvorenu zapitanost da li smo zaista živi u sumornoj sadašnjici kojoj smo se prepustili, gde ćutke stojimo prevareni i ostavljeni, i jesu li i dalje za nas u večnosti živi slavni preci naši ili su uzalud herojski stradali.
“U lepoti na slici skamenjeni
U smrtnom času zatečeni
Vi oklopnici sreće
tužni i smeli
Zatočenici umiranja
Može li tako da se želi
I da se sumnji sa puta sklanja
Može li tako da se korača
Kroz blatno blato
i da se sanja
Ko da postoji na strašnom mestu
Ko da odstoji u večnosti
Ako smo tako ostavljeni
ako smo tako prevareni
Ako nam gušteri sa dna duše
Po travuljini dana pluže
Ako nam zemlja izdajicama
Na svetlost svetlu izmeće kosti
Ako nam ruke nisu vične
za zgrade snova nebotične
Ako stojimo u ćutanju
dok se obesni bujno kote
Ako za pravdu rođeni nismo
Ako daljine unovčismo
Jesmo li mrtvi mi što smo živi
Jeste li živi vi mrtvi što ste?”
Mira Alečković
OPANAK
