Изненадише нас. Прво нападоше наше суседе Дунавце, њихове предстраже исекоше на комаде, па навалише на нас. Њихови их официри потераше пиштољима у напад испред себе. Иде талас за таласом, збуњени, љуљају се у ходу…
У два спота рекламне кампање “Ви сте свет” коју спроводи Амбасада Сједњених Америчких Држава у Србији говори се о легнедарној Милунке Савић и њеним подвизима у Првом светском рату. У једном од њих прича се о Горничевској бици, а ево шта је све српска хероина о том сукобу све рекла у посебном издању ревије “Дуга” названом “Солунци” из јануара 1985. године:
– Учествовала сам у многим биткама, али ми је најтеже било у Горничевској бици, половином септембра 1916. Мој Други пешадијски топлички пук, због јунаштва назван Гвоздени, био је код села Церова близу Горничева. Бугари нас изненадише. Прво нападоше наше суседе Дунавце, њихове предстраже исекоше на комаде, па навалише на нас. Њихови их официри потераше пиштољима у напад испред себе. Иде талас за таласом, збуњени, пијани, љуљају се у ходу и певају своју химну, шуми Марица крвава док урлају “Уре, уре!” – причала је својевремено Милунка за “Дугу”.
Ми их пустимо ближе, па осусмо по њима брзом паљбом, описала је српска херонина почетак те битке.
– Ту смо их страшно намлатили. Биле су гомиле лешева. Много ми се сажалило. У једном тренутку престала сам да гадам, нисам могла више да пуцам у пијане људе, грехота је. Ту сам, можда, душу огрешила, али морала сам, био је рат. Знали смо у позадини да похватамо мачке и псе. За репове смо им везивали празне конзерве и после пола ноћи, када је најслађи сан, пуштали смо их ка бугарским рововима уз паљбу плотуна. Звече оне конзерве у мраку, а Бугари мислећи да је напад, до зоре би уплашени бесомучно пузали, а ми легли и спавамо. Ујутру, када виде шта је, из ровова нам псују мајку галиотску.
