Сви је знају као Мир Јам. Била је прозвана српском Џејн Остин, а њене књиге обожавале су готово све жене.
У протеклих неколико година често смо могли чути како се спомиње на телевизији, због екранизације њених најпознатијих романа. Међутим, о њенм приватном животу не зна се много.
Право име било јој је Милица Јаковљевић. Родила се у Јагодини 1887. године, а детињство и младост провела у Крагујевцу.
Желела је да буде новинар, па се након Првог светског рата сели за Београд како би радила у “Новостима”.
Радила је и у “Недељним илустрацијама”, а све време се потписивала као Мир Јам.
Овај псеудоним задржала је и када је почела да пише своје романе.
Њени романи стекли су изузетну популарност у том периоду. Писала је о љубави, браку и животу грађанске класе тадашње Југославије.
Милица Јаковљевић живела је тихим и повученим животом. У то време важила је за праву лепотицу. Иако је са великом страшћу писала о љубави и браку, Мир Јам се никада није удавала. Била је образована, стабилна и самостална. Течно је говорила француски и руски, а о њеном приватном животу више се нагађало, него што се збиља знало.
Читалачку публику освојила је једноставним и помало сладуњавим стилом. Њени романи били су питки, читали се у даху и са уживањем.
Те критике, међутим, нису утицале на Милицу да престане писати своје романе.
“Рањени орао” чију смо екранизацију могли гледати од 2009. године, један је од најпознатијих њених романа.
Поред тога, романи „То је било једне ноћи на Јадрану”, „Непобедиво срце”, „Отмица мушкарца”, „Грех њене маме”, „У словеначким горама”, „Самац у браку” и „Мала супруга” су деценијама мамили сузе и уздахе девојака, а и понеког мушкарца са широком лепезом ликова и узбудљивим развојем догађаја.
У опусу Мир Јам нашле су се и збирке приповедака: “Дама у плавом”, “Часна мушка реч”, “Девојка са зеленим очима”, “Све оне воле љубав” и позотишни комади “тамо далеко” и “Еманципована породица”.
Након Другог светског рата на Мир Јам пада “љага” да је одбила да ради за окупационе новине, те њене књиге бивају забрањенњ, а она више не може да нађе посао.
Напуштена и осрамоћена без пензије, Милица је гурнута у страну. Умире 22. децембра 1952. године од упале плућа. О њеној смрти ниједне новине нису известиле.
Тек 1972. године, постављањем на сцену Атељеа 212 представе “Рањени орао”, дела Мир Јам поново оживљавају. Данас су на националној телевизији изузетно популарне серије и филмови инспирисани њеним радом, које публика изнова и изнова прати сваке године.
