Ове среде Милан Јевђић биће гост Татјане Војтеховске у емисији “Живот прича” на ТВ Прва, а након што будете чули какав трновит пут прелази да би опстао у својим амбицијама схватићете колико често ми остали имамо само изговоре за лењост и незахвалност за прилике које нам је живот пружио. Многи од нас, који смо Миланова генерација, ће се постидети и схватити да заправо у животу и немамо стварне проблеме.
Jel imaš šta da jedeš trenutno?
Nemam, rekao je.
Bilo je skoro 7 uveče. Šta si danas jeo, pitala sam?
Ništa, rekao je
Milan Jevdjić, koji je sam od 16te god i koji kad položi ispit javi nama u #ŽivotPriča , jer nema kome.SREDA, 7. mart, 22, PREMIJERA pic.twitter.com/w5IvfhT2O4
— Tatjana Vojtehovski (@TVojtehovski) March 2, 2018
Милан је студент пете године медицине. Никада није пао ниједан испит иако, практично, нема ни услове да студира. Имао је само 20 дана када су се његов отац и мајка разишли. Прва успомена из детињства су му тешке батине које је добио од очуха. Имао је тада око четири године и попуцале крвне судове на нагома, настале од очухових удараца. Сам је донео одлуку да се од њих одсели и почео је да живи с баком и деком.
Отац га никада није желео, а мајци је било свеједно, јер се никада није борила за то да живи с њом. Пошто му је дека умро када је био мали, остао је само с баком у трошној кући у Северову, селу златиборског краја. Имао је 16 година када је изгубио и баку и остао потпуно сам.
Ипак, знао је само да жели да постане лекар, али одговоре на питања како ће да нађе храну и заврши школу није имао. Почео је сам да се издржава. Радио је физичке послове, конобарисао и био велика маскота гуске. Дешавало се да по два дана нема шта да једе, али је имао циљ. Тако је успео и да заврши средњу школу и упише медицину, јер једино му је сан остао у животу као звезда водиља која му не да да потоне.
Док његови вршњаци окружени родитељском пажњом, љубављу и новцем студирају без превише брига, Милан је научио колико је тешко зарадити за сваки оброк и за сваки рачун. Зна овај момак колико коштају киловат струје, пола хлеба и килограм кромпира, кутија прашка за веш, топла соба…
– Све се у животу преброди. Оца сам видео тек неколико пута и увек на суду, јер он већ годинама не плаћа моје издржавање. Требало је да уплати око 100.000 динара заостале алиментације, али ништа од тога није било. Дигао сам руке, немам више воље да стопирам да бих стигао до пожешког суда, само да бих доживео ново разочарање. Мајку која живи у Ариљу виђам једном или два пута годишње. Мени је временом постало лакше без ових контаката – рекао је Милан за Новости 2013.године када је постао бруцош.
Милан данас живи у стану у који му никада нико није дошао, јер га је срамота да ту било кога уведе. Зове је “вила промаја”, а труди се да ту промају има и у својој глави. Зато након затварања читаонице и библиотеке, у којој учи јер нема новца за књиге, одлази у дуге шетње, како би по одласку у стан одмах заспао. Тако себи одузима време за размишљање, јер ако остане са својим мислима, онда нема више жељу да се пробуди.
Он не зна да ли ће овог викенда имати шта да једе, али му од тога теже пада што је сам.
– Ја сам дошао да вам кажем да се у животу све може, али ако ви сами то хоћете – рекао је Милан у емисији “Живот прича” у којој можете чути целу исповест овог младог, упорног човека.
Опанак, Новости, Ноиз
