Марини, која се годинама уназад бори с канцером, јуче је позлило, за шта се сазнало када је њен син Милан Лаћа Радуловић затражио помоћ преко друштвених мрежа.
Након тешког гушења, Марина је хоспитализована у једној приватној београдској клиници, где је била прикључена на кисеоник, а убрзо су стигли и налази њеног теста на корону, који је показао да је позитивна.
Ипак, њено здравствено стање се, нажалост, додатно погоршало – будући да је ковид позитивна, Марина је из приватне клинике пребачена у KБЦ Драгиша Мишовић, која је у ковид-систему, а тамо је, прикључена на респиратор.
Опаки канцер Марини Туцаковић је дијагностикован у фебруару 2018. године и одмах је због величине и озбиљности уклоњен.
Марина је у више наврата истицала да је и пре потврде лекара знала да се разболела и да има рак дојке:
-Приметила сам промене на дојци и осећала сам се јако лоше, чак сам почела и да мршавим, а то су били већ симптоми одмакле болести. Отишла сам код лекара, урадила основне анализе и одмах ми је потврђена дијагноза. Поред тога, тада ми је откривен и дијабетес, за који нисам ни знала да га имам. Све то је додатно закомпликовало моје ионако тешко стање. Нисам била изненађена када су ми рекли да имам рак и помирила сам се са тим сазнањем. Нисам бурно реаговала, нити правила драму, јер сам навикла да себе увек стављам на последње место. А и у животу ми се толико ружних и тешких ствари издешавало да сам навикла да реагујем на лоше вести. Једноставно, рекла сам себи да морам да се помирим са истином и да почнем да се борим. Одлучила сам да следим све препоруке лекара и мој кључни савет свакоме ко оболи јесте да управо то ради. Лекаре морате слушати – говорила је Марина за Информер.
Тумор из дојке одстрањен јој је 13. фебруара 2018. године, а онда је уследила агонија и вишемесечни боравак у болници.
-Оперисана сам и лечила сам се на Институту за онкологију и радиологију у Београду. Након операције долазила сам и одлазила из болнице, и то је трајало месецима. Била сам у веома лошем стању, резултати су били катастрофални. Након операције појавила ми се и вода у плућима, што је додатно отежавало моје здравствено стање и правило ми тегобе. Толико је било воде, да су ми урадили чак 20 пункција, извлачења воде шприцем.Првих годину дана била сам на хормонским таблетама, а затим је уследило 10 зрачења, па цитостатици. Сада сам почела са хемиотерапијама, превентивно, због неких секундарних промена. И све то изискује доста времена у болничком кревету. Али и на то сам се навикла, и због своје жеље за животом, али и због дивних лекара и сестара који ми дају вољу да се борим. Болест није наивна, рак је као нека епидемија која напада све више младих. Али, ако сам преживела смрт свога сина, преживећу и болест- говорила је Марина у исповести за Информер пре две године.
Извор: Стил
