Manastir Slanci nalazi se kod Beograda, tačnije u istoimenom selu, na nekih sedamnaest kilometara od samog centra srpske prestonice. Iako ga mnogi ljudi nazivaju manastir Slanci, po mestu u kojem se nalazi, pravi naziv ove svetinje je Manastir Arhiđakona Stefana, pošto je ovom svecu, manastirska crkva i posvećena. Slanci slave slavu 9. januara, dan posvećen svetom Stefanu.
Manastir Slanci vodi se kao metoh, to jest posed manastira Hilandara sa Svete gore. Ujedno je i arheološko nalazište, pa je manastirski kompleks zaštićeni lokalitet.
Po jednom predanju, manastir je osnovao Rastko Nemanjić, odnosno sveti Sava još na samom početku trinaestog veka (u blizini manastira se nalazi i izvor Svetog Save).
Druga priča kaže da je ktitor manastira kralj Dragutin. U to vreme bio je posvećen Vavedenju Presvete Bogorodice.
Kako se manastir nalazio na samom severu srpske države Turci su do njega stigli tek u šesnaestom veku. U međuvremenu za razliku, od nekih manastira koji su se nalazili južnije, Slanci su u to vreme doživeli procvat. Tada će Beograd postati prestonica Srbije, a despot Đurađ Branković rado je potpomagao ovaj manastir. Despotu u čast, manastirska slava promenjena je u svetog Stefana, inače krsnu slavu porodice Branković. Tada će u narodu dobiti i naziv ,,Veliki manastir”, jer je bio centar mnogih zbivanja.
Osmanska vojska pod vođstvom Sulejmana Veličanstvenog stigla je 1521. godine do Beograda i osvojila ga. Tada kreće jedan veoma težak period i za manastir Slanci, koji je tokom turske vladavine rušen, oko četiri puta.
Međutim monasi su se uporno vraćali i obnavljali ga, iako su Turci imali običaj da poubijaju sve one koje zateknu u manastirskom kompleksu.
Tek će se u obnovu manastira krenuti nakon Prvog srpskog ustanka, i kasnije za vreme vladavine Miloša Obrenovića. Međutim manastir je bio u toliko lošem stanju, da mu jednostavno nije bilo pomoći, niti se mogao obnoviti. Zato je razrušen u potpunosti, a građevinski materijal je iskorišćen za izgradnju crkve u Mirijevu i Velikom Selu.
Da manastir nije zaboravljen govore i događaji iz 1900. godine kada je na mestu gde je bio manstir postavljena kapelica, u koju je narod često dolazio. 1961. počinje izgradnja manastira i radovi su se vršili oko deset godina. Za to vreme završena je manastirska crkva, ali su ostali nedovršeni radovi na konaku kao i uređenju imanja.
Slanci su danas muški manastir, monasi koji se spremaju za život na Hilandaru obično ovde provode izvesni period. Evo ponešto o njegovoj arhitekturi:
Sadašnju manastirsku crkvu projektovao je šezdesetih godina arhitekta D. Tadić. Crkva je nadograđena na već postojeću kapelicu koja se tu nalazila. Arhitekta se trudio da crkva što više liči opisima starog hrama koji se ovde nalazio.
U okviru manastirskog kompleksa je i konak koji je još uvek u potpunosti nedovršen, a koji je delimično izgrađen u moravsko-šumadijkom stilu. I konak je takođe projektovao arhitekta Tadić.
U manastiru se nalazi kopija ikone Bogorodice Trojeručice napravljena u Hilandaru, poklon koji su Slanci dobili od Hilandara šezdesetih godina kada se krenulo sa gradnjom crkve.
Na servernoj strani manastira je spomen ploča izginulim borcima iz Balkanskih ratova, koji su živeli u selu Slanci.
Iguman manastira, otac Andrej Jovičić, koji u manastiru Slanci boravi i brine o njemu od 1992. godine, svake nedelje priređuje veliku trpezu za sve gladne i one koji dođu samo zbog liturgije:
Otac Andrej, zajedno sa ostalom braćom iz manastira redovno održava humanitarne akcije, pogotovo kad je reč o siromašnima. Otac Andrej, kao i muškarci i žene koji mu pomažu tvrde da im ne smeta što ovde zbog ručka dolazi oko trista duša. ,,Ovo je trpeza ljubavi koja hrani siroti narod ali ga i duhovno obogaćuje”, rekla je svojevremeno za ,,Novosti” sestra Angelina, jedna od kuvarica koje pomažu u spremanju ručka.
Kao što smo već pomenuli, manstirski kompleks nije u potpunosti dovršen, tako da su svi prilozi dobrodošli. Manastiru je potrebna pomoć i za izgradnju barake u kojoj bi bili smešteni siromašni ljudi bez doma. Ukoliko ste u mogućnosti, možete pomoći i manastiru Slanci oko hrane jer kao što pretpostavljate nije lako spremiti hranu za veliki broj ljudi koji ovde dolazi na ručak, a kamoli isfinansirati. Monasi imaju svoje voćnjake i bašte čije plodove korite u spremanju hrane, ali potrebno je još mnogo toga. Manastiru znači ukoliko dobije i neku lepu literaturu, kako bi obogatio svoju manastirsku biblioteku.
Sve podatke o ovom manastiru možete naći na njihovom sajtu koji je vrlo lep i detaljan: Manastir Svetog Arhiđakona Stefana
Izvor: Manastiri u Srbiji
