Сматра се да је манастир Студеница убедљиво најлепши од свих српских манастира. Из тог разлога, он је и понео назив Мајка свих светиња.
Студеницу је у 12. веку подигао велики жупан Стефан Немања и посветио је Успењу Пресвете Богородице. Осликан је после Немањине смрти, 1208. или 1209. године, старањем Светог Саве.
Kод фресака које се налазе у Студеници занимљиво је то што су потписане на словенском језику, а не на грчком.
Национална орјентација види се и по сликама из српске историје- портретима синова Стефана Немање: Вукана, Стефана и Саве. На позадини појединих фресака уочавају се златни листићи и златом исписани натписи.
У најранијем слоју фресака једна група њих насликана је на златној подлози, покривеној златним листићима, преко којих је цртежом подражаван мозаик. Друга група фресака насликана је на плавој подлози с натписима који су исписани белом бојом или златом.
У време када су Турци дошли на ове просторе, манастир је претрпео огромне штете. Турци су, најпре, претопили оковну конструкцију Студенице, и од ње начинили муницију. Након великог аустријско-турског рата у 17. веку, манастир је опљачкан после повлачења аустријске војске.
За време Првог српског устанка, Турци су спалили манастир. Један монах је, бежећи из спаљене Студенице, понео са собом мошти Светог Симеона. Монах се склонио у манастир Враћевшницу, одакле су мошти пренете у манастир Kаленић и на крају 1839. године, коначно враћене у Студеницу.
Сем што је Студеница двапут била паљена, претрпела је и једну нестручну обнову, када су сликари преко старих фресака нанели малтер и наликали нове фреске. Тек 1951. године (100 година касине), приликом рестаурације, овај слој је скинут и тада је откривен ктиторски натпис Светог Саве.
Манастир је био и породична гробница Немањића. У наосу, са десне стране, налази се гробница са моштима Стефана Немање. Испод олтара, с десне стране, налази се кивот са моштима Стефана Првовенчаног, а с леве су мошти Свете Анастасије, жене Стефана Немање.
Манастир Студеница је од 1986. године под заштитом УНЕСКА.
ОПАНАК
