Манастир Стара Павлица се налази у селу Павлици, на стеновитој заравни изнад Ибра, 6 km северно од Рашке. Претпоставља се да потиче из преднемањићке ере или је подигнут на самом почетку њихове владавине Немањића, крајем 12. века. Манастир се први пут помиње у даровној повељи краља Стефана Првовенчаног, а делови његове цркве су обновљени током 70-их година 20. века.
Стара Павлица стоји усамљена, високо на стени изнад пруге која иде долином Ибра. Познија историјска сведочанства наводе податак да је црква подигнута у част и славу Светог Петра, али је остала енигма којем свецу и празнику је била посвећена. Приликом градње железничке пруге тридесетих година XX века, доживела је значајна оштећења, а данас је делимично обновљена.
У склопу манастира се налази црква посвећена светим апостолима Петру и Павлу. Не зна се тачно ко је подигао ову цркву. Стилске анализе на основу аналогије са другим објектима у Грчкој, који имају сличан архитектонски концепт, су темељ тврдњи да је црква била ту раније него што је Стефан Немања дошао у Ибарску долину.
Стара Павлица има у основи облик једнобродне базилике, крстастог распона, са кубетом и четири стуба. На источној страни имала је три апсиде, средња је била највећа. Имала је тространи облик са прозорима, док су лева и десна биле мање и без прозора. Камен и опека представљају основни грађевински материјал. У Старој Павлици се налазе и фрагментарно сачуване фреске, несумњиве ликовне вредности.
У близини манастира Стара Павлица се налази и манастир Нова Павлица, који су крајем 14. века подигли браћа Мусићи као своју задужбину у коју се повукла и замонашила њихова мајка и сестра кнеза Лазара (1371—1389) Драгана.