Мионички крај са разлогом носи епитет “бисер западне Србије”, јер је надалеко познат по прелепим природним пејзажима, лековитој бањи, историјски важним личностима, али и по богатој културној и духовној баштини. На мионичкој општини налазе се верски објекти који су стари и по неколико векова, а који на посебан начин оплемењују овај крај.
Један од њих је манастир који је посвећен Светим апостолима Петру и Павлу, који је у овом крају познат као Рибнички манастир. Налази се у селу Паштрић, недалеко од центра Мионице. Манастир је заједно са реком Рибницом, Рибничком и Шалитреном пећином, старом школом и 13 стабала липе законом заштићено културно добро као споменик културе од великог значаја. Први писани доказ за постојање овог манастира датира још из 1657. године. За време Кочине крајине црква је била спаљена, али је током 19. века поново обновљена. За последњу обнову манастира која је била 1823. године заслужан је велики кнез Јовица Милутиновић. Давне 1837. године манастир је претворен у парохијску цркву и тако је било све до 2011. године. Од 17. децембра 2017. године са доласком монаха Арсенија за старешину, црква је постала активни мушки манастир.
Манстир има основе уписаног грчког крста, са пространом олтарском апсидом, споља тространом, а изнутра полукружном и наглашеним просторима за ђаконикон и проскомидију. На западној страни је несразмерно мала припрата са две нише, од којих је у једној смештено степениште кружне основе које води на галерију. У својој оригиналној верзији црква је имала куполу. Главни портал је наглашен тремом са два стуба спојена луком. Рибнички манастир је изведен од опеке и омалтерисан. Фасада је украшена наизменичним хоризонталним тракама, црвене и жуте боје које грађевини дају посебну драж.
Велики број верника широм наше земље долазе у посету овом светом месту где у молитви и разговрима са монасима проналазе свој духовни мир.
