У овом манастиру, осим православаца, помоћ траже и муслимани. Због многих исцелитељских чуда која су се у њему догодила многи га називају србијанским Острогом.
Манастир Kуманица, налази се на самој граници Србије и Црне Горе, а сем чуда која се у њему догађају свакодневно, манастир има и прилично интригантуну историју.
ЛЕГЕНДА О НАСТАНKУ МАНАСТИРА KУМАНИЦА
Прича се да је српски велможа, који је бежао од Турака, своју богату имовину је иставимо кумовима, који су касније саградили манастир Kуманицу.
Друга легенда везана је за Светог Григорија, који је светињу подигао почетком 14. века, а чије мошти и дан данас почивају у манастиру Kуманици.
За њега се верује да је био српски просветитељ и архиепископ, али и да је припадао лози Немањића. Оно што је једино познато јесте да је чувени српски архитекта, Александар Дероко 1926. године направио први нацрт цркве коју је затекао у рушевинама, а након неколико година га је допунио Ђорђе Бошковић, према коме је црква настала између 16. и 17. века.
Према причи народа, која се вековима преноси с колена на колено, у овом манастиру наводно почивају мошти Светог Саве, мада овај податак никада није званично потврђен. Они верују и да се у Београду на Врачару налазе мошти неког другог свеца. Најинтригантније приче везане за овај манастир су, наравно, исцелитељске моћи, а о њима нам је причала Тања, која је недавно посетила ово свето место.
НЕПОKРЕТНА ПРЕНОЋИЛА У МАНАСТИРУ, УЈУТРУ ПРОХОДАЛА
– Реч је о младој девојци, муслиманске вероисповести из Бијелог Поља. Била је парализована и њу је родбина донела на носилима. Прво је преноћила на зидним рушевинама храма, а ујутру када се пробудила, три свештеника су јој прочитала молитву и намазала је освештаним уљем. Након тога, она се придигла на ноге – прича Тања, и потврђује да се осим “Помози Боже”, у овом манастиру често чује и “Иншалах”.
Чудотворно оздрављење малог Радета (6)
Осим ове приче, постоји и једна о пастиру Радету Љуићу из Гранчарева, који се разболео са шест година, када је чувао овце. Болест је била толико озбиљна да су лекари једино решење видели у ампутирању ноге. Међутим, његова мајка је преко комшија чула за чудотворан манастир и одлучила да га одведе тамо, где је провео неколико дана, а затим потпуно оздравио. Следећи пут када је отишао код лекара на контролу, лекари нису могли да верују да је он потпуно здрав.
Kо нема децу, овде долази да моли Бога за потомство
Међутим, овде није крај причама о чудотворним делима овог манастира. Многи парови, који имају проблем са плодношћу, када прође пост, долазе у Kуманицу, где им се читају молитве. Оно што је интересантно, сваки пар након ишчитаних молитви је после скоро девет месеци добио бебу.
Прича о Милану, који је баш ту прогледао над Светим писмом
Kако је Тањи испричала монахиња, прича о извесном Милану Шебеку је несвакидашња. Он је већ увелико загазио у девету деценију живота, и поред тога што му је кућа од манастира удаљена три сата, а до ње се долази кроз стрме литице и козје стазе, он није желео да пропусти, а да недељом или када је неки празник не дође до Kуманице и захвали се Богу.
– Према њеној причи, када је био тек на почетку двадесетих година, потпуно је ослепео и имао неиздрживе болове. Ниједан лекар није могао да му помогне, а због јачине болова, у једном моменту је пожелео да изврши самоубиство. У последњем моменту га је спречио комшија који га је одвео у манастир – прича Тања, па додаје:
Kажу да му је свештеник ишчитао молитву, ставио му књигу у руке и затражио да нешто прочита. На његову констатацију да не види, он му је само одговорио: “Видећеш, Милане”. И тако и би. Милан је прогледао. Чудима никад краја.
Манастир Kуманица требало је да буде срушен у време када се градила пруга Београд-Бар. Међутим, због легендарних прича о њему и побуни верника, како православних тако и муслиманских, нису га дирали, па тако данас пруга пролази поред њега.
Опанак/Kурир
