Макарије Соколовић, патријарх од 1557. до 1571, био је брат од стрица везира Мехмеда Соколовића. После поновног потпадања Пећке патријаршије под Орхидску архиепископију и готово стогодишње паузе, управо ју је Макарије вратио у живот
Аутор: Љубинка Петровић
Макарије Соколовић, који је био на месту патријарха од 1557. до 1571, сматра се једним од наших најзначајнијих верских поглавара. Макарије Соколовић, према неким записима брат од стрица везира Мехмеда Соколовића, обновио је Пећку патријаршију, која је поново била потчињена Охридској архиепископији, после готово стогодишње паузе. Вративши живот Пећкој патријашији, од ње је створио одличну организацију која је ујединила цео српски народ стварајући тако духовно јединство.
Свети Сава је 1219. у Никеји издејствовао одвајање Српске цркве од Орхидске архиепископије, којој је до тада била потчињена. На челу цркве су били архиепископи, да би 1346. била уведена функција патријарха. Како је Србија падала под турску власт, тако су и епархије, махом јужне, опет падале под власт Орхидске архиепископије. Записи кажу да је смедеревски епископ Павле отказао послушност Орхидској архиепископији и покушавао да задржи наслеђено стање, али то је било готово немогуће. Када је Смедерево пало под Турке (1459.), власт Охридске архиепископије се механички проширила и на тај део некадашње Пећке патријаршије. Несређено стање је трајало све до 1557, око чак 100 година, да би те године Српска патријаршија залагањем везира Мехмеда Соколовића била призната и дата на управљање новом патријарху Макарију Соколовићу.
– Из ранијег живота патријарха Макарија није ништа познато. По једнима, замонашио се у манастиру Милешеви, где је касније постао и стрешином манстира. По другима, био је игуман манастира Хиландара. Такође, није познато како је и када дошао на престо св Саве. Обично се узима да је 1557. дошао за патријрха и ово је био највећи и најзначајнији догађај за српски народ у време турске владавине. По његовом замашном раду види се да су га признавале централне турске власти – наводи се у књизи епископа Саве шумадијског “Српски јерарси”, као и да је свака област његовог рада указивала на мудрог човека који зна шта хоће.
– Обнављајући Пећку патријаршију он је, стварно, васпостављао нарушени црквени и канонски поредак у њој онако какав је он био у Српској цркви у време њезиног пуног цветања. Што се и у обновљеној Пећкој патријаршији трајно очувао и ревносно примењивао саборни принцип и избегавала самовоља, то је последица рада патријарха Макарија. Поставши патријархом, Макарије је приступио реорганизацији Српске патријаршије.
Тада је Пећка патријаршија добила нове епархије са седиштем у Будиму, Печују, Сегедину, Араду, Темишвару, Вршцу, манастиру Ораховици, манастиру Рмњу (за Далмацију), а такође и епархије Самоковску, Тетовску и Машку (о којој се ништа не зна).
Патријарх Макарије, што је било посебно важно, добио је од султана повластице које је имао и цариградски патријарх. То је подразумевало управљање црквеном имовином, наплаћивање црквених дажбина, наслеђивање имовине оних који су умрли без наследника.
– За време патријарха Макарија обновљен је манастир Бања код Прибоја, Винча код Гроцке и многи други манастири и запустели парохијски храмови. У манастиру Грачаници и Пећкој патријаршији живописне су припрате, а у манастиру Будисавцима храм. Патријарх Макарије запамћен је и као велики љубитељ књига. Сакупљао их је, куповао и другима поклањао. Удахнувши живот запустелој Пећкој патријашији, патријарх Макарије створио је од ње одличну оргнизацију у верском и националном погледу која је ујединила цео српски народ. На тај начин патријарх Макарије је остварио духовно јединство српског народа. У времену између 1570. и 1571. патријарх Макарије се повукао због болести са свог положаја и патријашијски престо уступио своме наследнику Антонију. О томе је сачувана и фреска у манстиру Бања код Прибоја – наводи се у књизи “Српски јерарси”.
Патријарх Макарије умро је почетком септембра 1574, а Пећка патријаршија функционисала је до 1766. Тада је ферманом султана Мустафе ИИИ укинута и потчињена Цариградској патријаршији. Српска патријаршија поново је успостављена 1920, са седиштем у Београду.
Споменик браћи Соколовић у Андрићграду
У Вишеграду, на улазу у Андрићград, 2018. је свечано откривен велики споменик браћи Соколовић. Мехмед и Макарије Соколовић су приказани у братском загрљају – један у одори османског великог везира, други у одежди великодостојника СПЦ.
Мехмед- паша Соколовић рођен је у Соколовићима, у српској православној породици, а као млад је одведен у “данку у крви”. Доспео је до положаја великог везира. Његовим залагањем издат је берат којим се дозвољава обнова Пећке патријаршије. За патријарха је постављен његов брат од стрица Макарије Соколовић.
