Брачни пар Ангелина и Јован Прокоповић из Лесковца, један су од ретких парова који је одлучио да има четворо деце, велику планирану породицу. Најстарији Александар има 6,5 година, Алексија 5, Јована 3 а Анушка је рођена 1. марта ове године.
Ангелина је дипломирани економиста. Факултет на државном универзитету завршила је за 4 године, упознала Јована и после краћег забављања обоје су, каже, знали да су једно за друго. Јован има свој приватни посао ван Лесковца, па је код куће само викендом.
„Некако ми је било логично да најпре родим макар једно дете па после тога да мислим на посао. Када смо осетили топлину родитељства, брзо смо се одлучили на друго, па на треће, а четврто нам је бог послао. Додуше, мислили смо да ће Анушка бити дечак, да прави друштво најстаријем Алексеју, али није, па је сада брат као једини мушкарац блажен међу својим сестрама, “ прича Ангелина за Југмедију и једном реченицом разуверава све који сматрају да због финансија не могу да имају више од једног или два детета:
„Тврдим да финансије нису пресудне за више деце јер се гардероба преноси, као и књиге, већ спремност да своје амбиције ставиш у други план.“
Иако су деца мала, на Ангелини (31) се не види умор, а трчкарање по кући одржава јој кондицију и витку линију. „То је зато што троје старије деце иде у вртић. Ја сам велики поборник боравка у вртићима, посебно што су лесковачки вртићи одлични. Дете се тамо дружи, има редовне оброке, научи се реду и брже проговори. Осим тога, у чувању деце, помаже ми мајка која је преко дана код нас, а ту је и свекрва“.
Како отац није свакога дана са децом, Ангелина је морала да гради ауторитет тако што је увела дисциплину „Свако од њих има обавезу да среди сопствене играчке и да само себи пере руке, лице и зубе. Двоје старије иде до продавнице за хлеб и млеко, или до апотеке, а Јована је задужена да ми помаже око бебе, да принесе памперс, крему и слично. То не значи да је не мазим своју децу. Напротив, али ред се мора знати јер на тај начин не олакшавам посао себи већ њих припремам од малих ногу за живот“, објашњава.
Ова породица неретко изазива чуђење у друштву, на улици, у трговинама… „Код нас је некако обичај да се једно роди, за друго се аплаудира, за треће се подижу обрве, а за четврто већ нема уздржавања него се одмах пита: Шта ће ти толика деца? Како да људима објасним лепоту велике породице, радост и топлину коју ти пружају та деца, а свако од њих је личност за себе“, пита се и уједно објашњава. “Када си млад ништа није немогуће, да родиш четворо деце, да их одгајаш, да кућа буде уредна и оброци спремљени на време.”
Свесна је, каже, да деца брзо расту и да већ за три године може активно да се укључи у посао свог супруга, коме сада помаже свекар. „За каријеру никада није касно, за децу јесте“, закључује Ангелина Прокоповић која је расла са братом и увек желела да има сестру, заправо, велику породицу.
