Ljubivoje Ršumović Ršum, omiljeni dečji pesnik, aforističar, i urednik legendarnih Fazona i fora u intervjuu za Ekspres govorio je između ostalog o stanju srpskog sela, o tome zašto mladi beže u gradove, ali i o načinu da se to promeni i vrati budućnost i dostojanstvo srpskom seljaku.
Prošlo je mnogo godina otkako ste shvatili, kako ste rekli, da su “deca narod poseban”. Kako Vam se čini današnji trenutak, koliko smo posvećeni najmlađima, onima koji su budućnost ove zemlje?
– Deca su uvek ista. Ranije sam govorio da su deca strateška stvar svake države, pa i naše, bar bi trebalo da budu. Ali ne deca kao bića, već deca kao seme naroda. Ne volim da mudrujem o politici, ali nama fali neki domaćin koji će da kaže: “Treba nam dece u selima.” Da bi bilo dece u selima, treba mlade ljude i bračne parove preseliti iz gradova u sela. Dati im šansu da u selu radeći dostojanstveno žive, zarađuju i da mogu da rađaju decu. Naravno, treba vratiti autoritet zemlje, crnice, majke naše.
Da li je to moguće?
– Budimo realni, zahtevajmo nemoguće. Govorim šta je jedina šansa – da se vratimo zemlji, jedino zemlja nam rađa, uzvraća nam uzdarja.
Zašto smo se otrgli od zemlje?
– To je bila neminovnost. Napravljena je ta komunistička revolucija kada smo iz opanaka odmah uskočili u šimi cipele. Meni i bratu roditelji su govorili: “Učite, đeco, nemojte da se mučite kao mi na zemlji, na ovim drvijama.” To je govoreno širom Jugoslavije, ne samo u Srbiji. I dogodilo se da su se sela odselila u gradove.
Na svetu ne postoji to što mi radimo. Čeka se investitor sa strane, sve će mu se dati da napravi fabriku i minimalno plaća naše ljude, a da profit nosi u svoju zemlju i sebi gomila na račun. Umesto da država te pare koje daje stranim investitorima uloži u mlade ljude koji bi da se vrate na selo i otpočnu nešto da rade, da zarađuju od svog posla i da stvaraju višak vrednosti za svoju državu, a ne da se hvalimo kako smo podigli ekonomiju, zaposlili ljude, a u stvari zaposlili svoje rođake, prijatelje i partijske glasače.
Kažete, nedostaje nam domaćin. A umeju li Srbi da izaberu dobrog domaćina, dobrog vođu…?
– Ne umeju, zato što Srbi imaju rupu u mentalitetu, znate onu narodnu “niko nije prorok u svom selu”. Još početkom 90-ih predlagao sam da Srbija raspiše svetski konkurs za predsednika države i da velikim slovima naglasimo da treba da ima kose oči. Možda bi neki Japanac uspeo nešto pametno da uradi. Oni i danas vladaju mudrošću istočnjačkih filozofa. Sećam se da je na Poljoprivredni sajam u Novom Sadu došla delegacija iz Kine, pa su u jednom intervjuu rekli: “Da mi imamo Vojvodinu, hranili bismo pola Evrope.” Neki “mudri” novinar pita: “A kako ste vi to mislili?” a šef te delegacije citira Lao Cea: “Mi možemo da vam pokažemo put do izvora, ali da pijemo umesto vas, izvinite, ne možemo.”
Intervju radila Mirjana Mitrović za Ekspres
