Kраљ Милутин иако је важио за једног од највећих и најспособнијих државника средњевековне Србије, није важио за доброг човека. Неки историчари тврде да се то чак да видети и на многим портретима овог нашег славног краља, где његове очи, како кажу: “криве и мале… имају нечег лукавог и пожудног.”
Доказ о рђавом карактеру краља Милутина добијамо и из сведочења о његовом понашању према ближњима, а посебно према својим женама. Својим безобзирним понашањем према женама, Милутин је често саблажњавао и домаћи и страни свет. Женио се, противно свим правилима цркве, четири пута.
Његова прва жена била је кћерка тесланског деспота. Након што му је родила сина Kонстанитина, Милутин ју је вратио оцу без икаквог објашњења.
Друга жена је била свастика његовог брата Драгутина и кћерка угарског краља. Оно што је интригантно у вези са овим друим браком краља Милутина је то што је он своју другу жену завео док је она била калуђерица. С њом је добио кћерку којој је дао врло необично име- Царица. Међутим, након што је одузео углед другој жени, и њу је отерао и брак прогласио неважећим.
Трећи брак је склопио са кћерком бугарског краља, која му је родила будућег наследника Стефана Дечанског, који ће у историји остати познат по својој трагичној судбини краља кога је рођени отац ослепео, а син убио.
Четврти брак краља Милутина је најчуднији.
Наиме, када је краљ Милутин отерао и трећу жену, византијски цар му је понудио своју кћер, Симониду, која је имала само 5 година. Њу су силом и на велико противљење и са грчке и са српске стране удали за моћног владара, који је био већ старац. После 18 година које је провела у Србији, Симонида је покушала да побегне и ослободи се брака који није желела. Искористила је мајчину смрт да се врати у Цариград и ту је изјавила да не жели да се враћа натраг у Србију. Међутим, када је то сазнао Милутин, запретио је њеном оцу, који ју је силом вратио натраг. И поред очеве наредбе да се врати своме мужу, Симонида је успела да на путу за Србију побегне у један манастир и ту се замонаши, у нади да ће је монашки чин спасити зле судбине. Пронашао ју је њен брат, раздерао јој је монашки вео и вратио је натраг Милутину. Изгледа да је ова млада девојка прирасла за срце овом краљу преке нарави, па је он наредио да се у манастиру Грачаница направи фреска младе краљице.
И поред њеног жестоког противљења да остане у браку са Милутином, изненађује велика брига младе Симониде када се краљ разболео. У неким изворима се наводи да се није одвајала од његове постеље. Kада је, две године после смрти, краљ Милутин, и поред бахатог живота који је водио, канонизован, Симонида је из Цариграда послала прелепо кандило да украси његов гроб.
У својој књизи о српским краљицама Исидора Бјелица је написала да је Симонида због прекинутог детињства и ране и несрећне удаје цео живот остала нероткиња и да је заувек омрзла мушки род. А једини мушкарац кога је до смрти волела био је њен отац, који ју је продао за мир.
ОПАНАК (С.В.)
