Jedinstveni mineral jadarit pronađen je samo u Srbiji, a otvaranjem rudnika za njegovu eksploataciju godišnji prihodi naše zemlje mogli bi da premaše i više stotina miliona evra!
Kompanija “Rio tinto” 2004. godine u dolini Jadra kod Loznice otkrila je mineral jadarit koji sadrži visoku koncentraciju litijuma i bora. Ovo je obelodanjeno tek 2007. i izazvalo veliku pažnju svetskih medija.
Ova kompanija godinama radi na projektu “Jadar”, razvoju ležišta litijuma i bora svetske klase koje bi moglo da zadovolji znatan deo svetske potražnje za njima. Do sada je uložila 90 miliona dolara u projekat “Jadar”, a naša zemlja, kao potencijalno najveće nalazište litijuma na Starom kontinentu, i jedno od najvećih na svetu, prema planovima, pokrenuće proizvodnju 2023.
Procene su da bi Srbija od otvaranja rudnika mogla da računa na godišnje prihode od više stotina miliona evra, a ukoliko bi se omogućila i proizvodnja litijuma i litijumskih baterija za automobile, mobilne telefone, foto-aparate… u Srbiji, to bi otvorilo na hiljade radnih mesta i zemlji donelo do milijardu evra izvoza.
Tona litijuma trenutno na berzama košta 10.000 dolara, a pre pet godina cena je bila tri puta niža. Vrednost litijuma otkrivena je kada su se pojavili smartfoni. Danas ga nazivaju metalom budućnosti, jer ima široku lepezu primene. Izdvajaju se baterije za hibridna i vozila na električni pogon, koji će tek osvajati drumove sveta. Od 1,1 milijarde automobila, danas se tek njih 10 miliona pokreće uz pomoć baterija. Procenjuje se da će ih za četvrt veka biti 600 miliona. I svima će biti potrebne litijumske baterije.
U Loznici, gde je jadarit i pronađen, očekuju mnogo od otvaranja rudnika, pre svega nova radna mesta, ali i sveukupni privredi i ekonomski razvoj ovog kraja.
U julu ove godine potpisan je i memorandum o razumevanju od strane Vlade Srbije i kompanije “Rio tinto”, koji treba da omogući primenu projekta “Jadar”, a odnosi se na istraživanje litijuma u okolini Loznice.
Najveći svetski uvoznici litijuma na svetu za sada su Japan, Južna Koreja i Kina, gde se proizvede najveći deo baterija. Nemci i Česi su pored Srbije u igri za eksploataciju litijuma u Evropi jer proizvodnju u svojim zemljama planiraju da pokrenu dve godine pre nego mi. Međutim, Srbija je u trci za litijum, ipak, u blažoj prednosti i od Češke i od Nemačke. Pitanje je samo da li će tu prednost umeti da iskoristi:
– Značajno je to što mnoge države sa većim rezervama sadrže litijumove minerale u pegmatitima, dok se kod Loznice oni nalazi u sedimentnim stenama, pa je moguće da tehnologija dobijanja litijuma bude jednostavnija, kaže Vladimir Simić, profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu.
Na sajtu kompanije “Rio Tinto”, koja je dosad uložila oko 90 miliona dolara u projekat “Jadar”, objavljeno je da su mineralni resursi ležišta povećani sa 117 na 136 miliona tona rude. To, prema rečima profesora Simića, pokazuje da sa samo jednim ležištem, sa relativno niskim prosečnim sadržajem litijuma, imamo dva odsto svetskih rezervi.
Česi su već napravili računicu – eksploatacija litijuma, koja će početi 2021, trajaće 21 godinu, a država će samo od poreza zarađivati oko 1,3 milijarde evra godišnje. U planu su i gradnja fabrika za proizvodnju baterija, obučavanje stručnjaka i kvalifikovane radne snage… U Srbiji zasad nema takvih računica, jer je projekat u fazi prethodne procene ekonomske opravdanosti proizvodnje.
Međutim, Srbija bi mogla da iskoristi probleme u Češkoj, gde je opozicija osporila memorandum koji je Vlada potpisala sa australijskom firmom European Metal Holding (EMH), sa sedištem na Britanskim Devičanskim Ostrvima, o istraživanju litijuma u mestu Sinovec, na severu ove zemlje, i zatražila da se poništi. Veoma je realna mogućnost da se to i dogodi.
Nemci su se, s druge strane granice, susreli sa bankrotom firme “Solar vorld”, koja se bavila istraživanjem na nalazištu u Altenburgu, ali su već formirali novu firmu. Planiraju proizvodnju litijuma od 2021. i njegovo prerađivanje u Drezdenu.
Izvor: Novosti, Kurir
