“Britanskom ministru spoljnih poslova Antoni Idnu, prilikom posete Matici srpskoj, pokazan je prvi broj Letopisa. Dugo je, sa nevericom, zagledao godinu: 1825! Kako je to moguće?! Ako je taj časopis pokrenut još 1825. i izlazi sve do danas, onda je, kolliko on zna, to najstariji, kontinuirani književni časopis u Evropi. Kako ta zanimljiva činjenica nije opštepoznata? ” – piše Borislav Mihajlović Mihiz 1990. godine u svojoj autobiografiji “O drugima”.
Letopis Matice srpske, dugovečni srpski časopis riznica je našeg književnog stvaralaštva. Osnovan u Novom Sadu, a štampan u Budimu pod nazivom Serbska letopis do danas neguje najvrednije komade srpke književnosti i nauke. Njegov osnivač bio je Georgije Magarašević, poznati književnik i profesor, a brojni uredinici dolazili su iz redova kulturnih poslanika. Letopis se sistematski bavio radovima čija se tematika zasnivala na jeziku, istoriji, religiji, folkloru i kulturi ne samo srpskog, već i celog slovenskog naroda. Pored uređivačke, osnivači su pokrenuli i izdavačku delatnost sa ciljem „da se Knjige Srbske rukopisne na svet izdaju i rasprostranjavaju, i to sad i otsad bez prestanka za svagda“. Već na samom početku objavljene su knjige Milovana Vidakovića, Jovana Sterije Popovića, Dositeja Obradovića, Lukijana Mušickog, Jovana Subotića i dr.
Kako bi se Letopis održao već 4. februara 1826. godine osnovana je Matica Srpska. Tako je usled poteškoća sa štampanjem, borba za održanje časopisa izazvala stvaranje najstarije kulturne,naučne I književne institucije srpskog naroda.
Za skoro 200 godina svog trajanja Letopis je menjao ime- Novij serbskij letopis, od 1837; Serbskij letopis od 1842; Srbskij letopis, od 1855; Srbski letopis, od 1865; Srpski letopis, od 1867; Letopis Matice srpske, od 1873. godine.
Samo u periodima većih istorijskih dešavanja časopis nije izlazio.
“Kada je ministru rečeno da Letopis u svom trajanju ima dva prekida – 1914- 1918. i 1941-1945. – engleski džentlmen je još pojačao svoje priznanje: te dve lakune u Letopisovim godištima čine čast i podižu vrednost dugom trajanju najstarijeg živog evropskog časopisa.”- prepričava Mihiz.
Letopis Matice srpske nastavlja da izlazi redovno, jednom mesečno, a izdanja iz proteklih godina se čuvaju u arhivi. Stalne rubrike jesu: poezija i proza, eseji, svedočanstva, razgovori i kritike. Urednici rade na tome da održe visoku kulturnu i književnu vrednost ovog dragocenog srpskog štiva,a najnoviji broj možete pogledati ovde: http://www.maticasrpska.org.rs/letopis_505_3/
