Српска православна црква и верници данас обележавају летње или Духовске задушнице.
Задушнице су дан посвећен најмилијима који више нису са нама и на тај дан Срби излазе на гробља, пале свеће, а ако су гробови далеко свећу у спомен на мртве запале у цркви. Гробови се на тај дан преливају вином, почисте и уреде, донесе се цвеће и запале свеће у спомен на мртве.
Црква је прописала посебне дане – Задушнице, и то четири пута годишње.
Задушнице падају увек у суботу – Зимске задушнице су пред Месне покладе, у суботу пред Духове су летње задушнице, Михољске су у суботу пред Михољдан, а јесење, Митровске задушнице у суботу пред Митровдан.
На дан Задушница иде се у цркву, где се служи света литургија и парастос на којем свештеник вином прелива жито, а после службе иде се до гробова покојника. На гробовима се пале свеће, а свештеник обавља кратки обред и кади гробове.
На гробље и у цркву се носи кувано жито које подсећа на Христове речи да зрно тек кад умре род доноси, и то не у мраку, него у светлости Сунца. Црно вино, којим свештеник прелива жито, означава Божје милосрђе којим се зацељују ране греха.
Они који нису у могућности да оду на гробља због удаљености, треба да иду до најближег храма, и да ту обаве помен за своје упокојене.
Народни обичаји и веровања
Такође, обичаји у источној Србији забрањују да се данас ради било шта са вуном и маказе за стрижење су затворене да би се затвориле вучје чељусти.
Пошто је то дан када се посебно обраћа пажња на делење милостиње, обавезно се сваком просијаку кога сретнемо, удели милостиња и да део хране коју смо понели са собом.
Извор: Курир
