Оно што хељду по својој лековитости највише издваја од осталих биљака, поред тога што ниједна друга житарица није тако богата калијумом, натријумом, калцијумом, фосфором, магнезијумом и гвожђем, јесте и одсуство глутена.
Традиционално, хељда се данас највише узгаја у Русији и Пољској где се користи као додатак обичној исхрани, а код нас је највише има у западним крајевима Србије у пределу око Златара и Нове Вароши.
Хељда се код нас њчешће користи у целом зрну или у млевеном облику као црно и бело хељдино брашно, мада се сматра да црно хељдино брашно има већу нутритивну вредност. Поред тога, хељдини цветови су изузетно привлачни пчелама, па се тако добија густ и тамн мед од хељде са јаким и специфичним укусом.
С обзиром на то да хељда не садржи глутен, јако је цењена као погодна намирница за људе са целијачном болешћу. Може се користити у облику брашна као замена за пшенично и остале врсте брашна које садрже глутен.
Зхаваљујући специфичним материјалима, флавониди (посебно рутину, који се налази у семену) хељда има позитиван утицај на кардиоваскуларни систем, јер одржава нормалну еластичност крвних судова, осигурава нормалан проток крви и спречава згрушавање крви у циркулацији.
Утиче на регулацију холестерола у организму тако што смањује ниво штетног, а повећава ниво позитивног холестерола.
Одржава ниво шећера у крви, чиме спречава појаву дијабетиса. Такође је погодна за исхрану људи који болују од дијабетиса типа 2.
Хељда садржи и доста гвожђа у себи, па је зато врло добра у борби против анемије.
Такође, позитивно утиче на мршављење, јер биљна влакна пружају дужи осећај ситости.
И поред свега, хељда је и једна од главних антиканцерогених нутритијената. Због високог садржаја влакна и хранљивог састава, истраживања показују да смањује ризик од рака дојке за 50 посто код жена. Поред тога, добра је и за очување цревне флоре тако да спречава и рак дебелог црева.
Једина мана хељде је та што спада у групу потенцијалних алергена, али је ова појава врло ретка.
