Rahela Ferari (27.08.1911 — 12.02.1994) je bila srpska i jugolsovenska filmska i pozorišna glumica.
Rođena je kao Bela Rohel Frajnd 27. avgusta 1911 godine u Zemunu. Od 1930. do 1940. godine je radila je u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu, a od 1940. do 1941. u Umetničkom pozorištu u Beogradu. U jednoj anketi prve godine svog života ovako je opisala:
„Moja mladost, to je zemunska periferija. Detinjstvo bez igračaka, bez ičega. Izađem na ulicu, idem uz plot, čučnem i posmatram – mrave! Tu se razvijala moja mašta: sama sam sebi pričala priče, izmišljala ih o tim majušnim mravima, te oni sad idu kući, sad se šetaju, trče, nabavljaju hranu, a ja sam se igrala s njima – pravila im razne prepreke. Stavim travku da im preprečim put, ili napravim most, ili ih skrenem u drugu stranu. Bilo je to moje malo pozorište diznijevskog tipa – mravi su bili moji mali glumci a ja svemoćni reditelj.“
U Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu Rahela je počela je da statira u sezoni 1930-31, a član pozorišta postaje 1931—32. godine. U vreme kada se Srpsko narodno pozorište zvalo Pozorište Dunavske banovine, u ulozi dr Klotilde Vimern u Fodorovoj „Maturi“ gledao ju je desetogodišnjak Jovan Ćirilov, ne sanjajući da će mnogo godina kasnije, 1985. godine, u Jugoslovenskom dramskom pozorištu postati njen upravnik. Delujući često iz drugog plana, u manjim ulogama, Ferarijeva je svojom kreacijom „nezgodnih“ gospođa izbijala u prvi red, piše u knjizi „Narodno pozorište Dunavske banovine“ dr Z. T. Jovanović. Jednogodišnje usavršavanje u Budimpešti ubrzalo je njen umetnički rast koji je došao do punog izražaja u Umetničkom pozorištu u Beogradu gde je 1940. angažovana sa suprugom Aleksandrom Stojkovićem. Za vreme Drugog svetskog rata nije igrala. Od 1945. do 1947. je ponovo nastupala u Novom Sadu. Od osnivanja Jugoslovenskog dramskog pozorišta, 1947. godine, bila je prvakinja tog pozorišta. Za vreme rata Rahela Ferari nije igrala u pozorištu. U JDPu je ostvarila je mnogo majstorskih kreacija – od Paškove u „Ribarskim svađama“, Sarke u „Ožalošćenoj porodici“, do legendarne Aksinje u „Jegoru Buličovu“.
U Novom Sadu je igrala veliki broj raznovrsnih uloga u domaćem i stranom repertoaru. Pre rata najzapaženije su njene epizodne uloge karakterno osobenih i ćudljivih ženskih likova. U Jugoslovenskom dramskom pozorištu, takođe u raznovrsnom repertoaru, ostvarila je mnogo živopisnih ženskih likova, među kojima i majstorske realizacije: Paškove u „Ribarskim svađama“ K. Goldonija, Ksenije u „Jegoru Buličovu“ M. Gorkog, Vasilise u „Na dnu“ M. Gorkog, Zeleničke u „Rodoljupcima“ J. Sterije Popovića, i Sarke u „Ožalošćenoj porodici“ B. Nušića.
Povremeno je gostovala u poznatom pozorištu Atelje 212 i igrala na filmu i televiziji. Bila je udata za glumca Aleksandra Stojkovića. Udajom je promenila i ime, i prezime u Marija Stojković da bi nakon muževljeve smrti uzela umetničko ime Rahela Ferari. Nikada se više nije udavala.
Na obali Dunava u Grockoj svojim rukama je izgradila kuću, kosila travu, sadila voće, orala. Jednom je čak kupila 500 pilića. „Svi su se čudili, a nama je bilo veselje što su tako mali“, pričala je. Žena za koju je Gojko Šantić u zborniku „Apostoli glume“ napisao da „maestralno miri i spaja realizam sa svojim bizarnim, grotesknim simbolizmom“, van pozorišta je uživala u ulozi običnog čoveka koji se raduje malim stvarima.
Umrla je u Beogradu 12. februara 1994. godine i sahranjena je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju.
Po mnogima jedna od najboljih jugoslovenskih karakterno-komičnih glumica posle Drugog svetskog rata, Rahela Ferari je za života okićena najvećim društvenim priznanjima – dobitnik je Oktobarske, Sterijine, Sedmojulske i nagrade „Dobričin prsten“. U seriji Veliki srpski glumci, Pošte Srbije su 2007. izdale marku s njenim likom, u Izraelu je uvrštena u svetski almanah „Ko je ko u svetu Jevreja“, a jedna ulica u Padinskoj skeli nosi njeno ime.
Iako je glumila još u „Skupljačima perja“, Rahela Ferari je filmsku slavu dosegla tek u poznom dobu nizom upečatljivih uloga (Davitelj protiv davitelja, Grlom u jagode, Nacionalna Klasa, Tango Argentino). Tako su Chus Lampreave – Actress, koja glumi u Almodovarovom filmu „Vrati se“, kritičari nazvali „španska Rahela Ferari“, a pankeri iz Banjaluke svom su bendu dali njeno ime. O njenom životu, naročito tokom Drugog svetskog rata, napravljena je predstava „Rahelina kutija“.
