Dr Vladimir Đurić s vremena na vreme obraduje nas postovima na svom Fejsbuk profilu. Ovoga puta govorio nam je o leku za anksioznost i tako raznežio mnoge koji su u svom okruženju upravo prepoznali svoj lek.
Evo o čemu je reč:
“Slavoj Žižek je rekao da su sve emocije lažne…osim anksioznosti koja je jedina emocija koja nikad ne obmanjuje…
Iz prostog razloga što je budućnost uvek neizvesna…
I Sve se može desiti…
To jest…postoji mogućnost da se bilo šta…neprijatno ili prijatno…može desiti…
Nekad manja…nekad veća…
Ali…ni šansa jedan prema milion nije dovoljno mala…ukoliko ste baš vi taj Baksuz…
I to prokletstvo neizvesnosti svima nama ne da mira…
I pitanje je da li se ta neprijatna slobodnolebdeća strepnja i može u potpunosti razrešiti…
Kada postoji toliko stvari koje su nam važne i bez kojih ne bismo mogli…
A toliko nepojmljivih muka i patnji koje nas mogu zadesiti…
I pitanje je koliko je tu psihoterapija moćna…i koliko može da pomogne…
Možda…
Jednostavno da pomogne ljudima da prihvate neprihvaljivo…
Činjencu da život nije Duga…Cveće i Proleće…
Već vrlo često veoma ozbiljna borba sa patnjom i mukom…
I da su to jednostavno Pravila Igre…koja smo potpisali rođenjem (doduše bez pitanja)…
I da upravo zbog toga i trebamo da slavimo svaki trenutak sreće i radosti…
I da prestanemo da se užasavamo zbog gluposti…i unapred…samo zbog mogućnosti da se nešto desi…
I da vežbamo svoju toleranciju na frustraciju…na malim mukama…kako bi bili stoici…pred velikim…
I da jednostavno…prihvatimo Sivoću Života…kao datost…bezuslovno…kao što to rade Zreli i Mudri…Oni sa Jakim Karakterima…
Međutim…
Postoji jedan drevni lek za anksioznost…
Stara tajna koja se prenosi sa kolena na koleno…od vajkada…
Nešto što je pomagalo pećinskim ljudima da se otisnu u nepoznato…
Nešto što im je pomagalo da prežive užase drevnih civilizacija…mrak srednjeg veka…vreme bez ikakvih ljudskih prava…ludilo svetskih ratova…eru netolerisanja različitosti…nepravde komunizma…okrutnost kapitalizma…i otuđenost dvehiljaditih…
Nešto što će vam pomoći čak iako se razbolite od tog karcinoma koga se plašite…
I ako ostanete bez posla i ne budete imali šta da jedete…niti to budu imala vaša deca…
Ukoliko konačno skroz „poludite“ i „propadnete“…
Ukoliko vas prevari suprug i ode sa mlađom i lepšom i zgodnijom…
Ukoliko morate da kupite stan…ili uložite u neki biznis u zemlji bez zakona…
Ukoliko vam neko preti…jer ste radili svoj posao…govorili istinu…ili ste bili pošteni…
Ukoliko ste usamljeni i nemate devojku…a plašite se da bilo gde izađete…ili ne daj Bože…da nekome priđete…takvi nikakvi…
Ukoliko ste ružni…debeli…bubuljičavi…imate veliki nos…male grudi ili penis…znojite se ili crvenite…
Ukoliko niste sigurni oko svoje sopstvene vrednosti…
I da li ste Neuspeh…i Propalica…
Ili ste jednostavno preplašeni od Svega Svačega…
To nešto je veoma teško naći…
I još teže zadržati…
Stvara se godinama…a gubi za tren…
Ali je najveća privilegija na svetu…
I najveće bogatsvo…
Ubedljivo najvrednija imovina…
Ukoliko imate samo jednog…nema potrebe da budete anskiozni…
Sve će se nekako rešiti…
Preživećete…
Podelićete svaku nesreću…muku…nepravdu…patnju ili problem…
I taj neko može biti i muško…žensko…može čak biti i neko sa kim vodite ljubav…sa kim živite…s kim ste se venčali…neko s kim ste jeli i kakili u vrtiću…sa kim ste sedeli u klupi u osnovnoj…s kim ste se počeli da pijete u gimnaziji…ili koga ste stekli na prvom predavanju na fakultetu…može biti čak i neko iz vaše porodice…može biti i druge vere…ili boje kože…
Čak i vi to možete biti nekome…
Zamislite da imate mogućnost da nekome izlečite anskioznost…da ga spasete tog Pakla Uznemirenosti…
I to je definitivno dobar način da ih steknete…ukoliko ih nemate…
Jednostavno vi budite anksiolitik njima…
Ukoliko imate Jednog Jedinog Pravog Prijatelja…
Imate i trajni lek za anksioznost…
I neizvesnost života ima smisla…i sasvim je ok…
Možete se opustiti…i nasmešiti se tome…šta nosi dan…šta nosi noć…
Jednostavno…
Imate Čarobnu Formulu kojom ćete podeliti muke…a pomnožiti radosti…
Definitivnu potvrdu da niste Propalica…
I Keca u Rukavu…za Budućnost…
Jer…
Ko ima Prijatelja…taj ima Sve(t)…”
OPANAK
