Ова легенда почиње од времена када је Никола већ постао угледни свештеник, сменивши свог стрица на месту епископа. У то време, његови родитељи су умрли, а Никола, не марећи много за материјалне ствари, почео је делити имање својих родтеља сиромашнима.
У то време у Патри је живео један угледан и богат човек, који је касније изгубио своју службу и сав свој иметак. Тај човек је имао три кћери, које су биле веома лепе, али оскудица је била толико велика да он никако није могао да их уда, јер није имао мираз да им да, па је одлучио да, због страшне немаштине, своју кућу претвори у блудилиште, а своје кћери у блуднице.
Свети Никола је некако дознао за ту одлуку несавесног оца, па је узео врећицу, напунио је златницима, умотао је у платно и пришуњавши се ноћу кући овог несрећног човека, убацио је замотуљак кроз прозор. Отац оних девојака јако се зачудио када је ујутру нашао толики новац, и приписавши то милост Божијој, одлучио је да га да у мираз најстаријој кћери. То исто поновило се и са другом његовом кћерком.
Одавде легенда има два краја. По првој верзији, човек је наслутио да ће се његов добротвор појавити и трећи пут, како би му оставио новац да и трећу кћи уда, па га је у заседи чекао неколико ноћи. Kада је Свети Никола дошао да и по трећи пут остави свој дар, човек је искочио из своје заседе и у свом добротворцу препознао је Светог Николу. Тада га је светитељ заклео да о његовом доброчинству ништа не говори и уз то му је дао и многе поуке корисне по душу.
Други крај ове хришћанске легенде је мало другачији.
Наиме, Никола је видео да га отац девојака чека у заседи, па се тако досетио, да не би био откривен, да се попне на кров и златнике убаци кроз димњак, а пошто су се чарапе сушиле на отвореном огњишту, златници су падали право у њих. Из овог другог краја приче ће се, много векова касније, код нас развити култ Божић Бате, а у западној култури култ Деда Мраза.
