Александар Дринић и његова девојка Биљана Гаврић недалеко од Бијељине граде, како кажу, своју кућу из снова. Ни више ни мање, него од пресоване, балиране сламе, по старом моделу градње, што је изненађење с обзиром да су у питању млади људи, а век 21.
Ово је вероватно прва кућа од балиране сламе која се гради на подручју Републике Српске док их у Србији има неколико нових које су “никле” у последње време.
– Након одлуке да живимо на селу, идеја је била да се и кућа за становање гради од природних материјала, пре свега од дрвета – каже Биљана, инжењер пејзажне архитектуре.
После ишчитавања литературе из те области, одлучили смо се за градњу куће од пресоване сламе, јер је „добила највише поена“ са економске, енергетске и еколошке стране.
Александар каже да ће ова кућа бити много јефтинија од уобичајене градње класичним материјалима.
– Разлог за све популарнији начин градње кућа од сламе и земље јесте и економска рачуница, јер је слама нуспроизвод и вишак у пољопривредној производњи, а земља је бесплатна и сваком доступна.
То су еколошки материјали, одлични топлотни и звучни изолатори, па боравак у оваквим кућама делује умирујуће. Оваква градња смањује потрошњу огрева за загревање током зиме, што резултира смањењем емисије угљен-диоксида у атмосферу – категоричан је Александар.
Слама је природни материјал, и једини од свих материјала који нема никаквих штетних испаравања, али наши људи су робови предубеђења да је кућа од сламе и земље асоцијација на нека прошла сиротињска времена – истиче Биљана.
– Материјал имамо на плацу – исечемо сламу, замесимо земљу и у слободно време уз помоћ пријатеља малтеришемо зидове.
Све радове изводе сами уз, ту и тамо, неку помоћ пријатеља.
Власници вероватно прве куће од сламе у Републици Српској не плаше се евентуалне најезде глодара, нити опасности од пожара.
– У питању је максимално збијена слама, и мишеви ту немају шта да траже, а испитивања су показала да пресована слама са извученим кисеоником, споро, или готово никако, кажу, не гори.
На крову куће налази се и 10 кубика земље за коју је предвиђена садња разних биљака, како би се добио тзв. зелени кров.
– Када се уселимо подићи ћемо и органску башту и неке друге иновације „у сарадњи са природом“ и свим оним што она нуди, а људи то не користе – одлучни су у својој намери Александар и Биљана.
(Новости, Al Jazeera)
